Према новим симулацијама, велике планете које се формирају поприлично далеко од својих звијезда започињу свој живот као спљоштени дискови, а не као округли објекти. Те протопланете су поступно привлачиле све више материјала те се након неког времена формирале у познати округли облик.
"Научници већ дуго проучавају формирање планета, али никада прије нисмо у симулацијама провјерили њихову форму током формације. Само смо претпоставили да су сферични", рекао је астрофизичар Димитрис Стамателос са Универзитета Централ Ланкашер у Великој Британији, а преноси Сајенс Алерт.
Како се формирају планете
Иако смо у Млијечном путу пронашли много планета, више од 5500, још увијек нам није сасвим јасно како настају. Приликом рађања звијезде, накупина прашине и гаса око ње се обликује у диск из којег касније настају планете, односно планетарни систем (видео доље).
Али како се тачно формирају та тијела унутар диска? Научници сматрају да мање планете попут Земље, Венере, Марса и Меркура настају након што се комади стијена крену накупљати једни на друге све док се не формира планета.
Прича би могла бити другачија што се тиче гасовитих дивова. Они се вјероватно рађају под утицајем такозване нестабилности диска, када се брзо хладећи звјездани диск ломи у комаде који се кондензују под дјеловањем гравитације, а затим формирају у планете.
Прво су спљоштени, а затим округли
Астрофизичар Адам Фентон са Универзитета Централ Ланкашер хтио је боље разумјети процес формирања планета путем нестабилности диска па је дизајнирао и провео сложене симулације које су узимале у обзир различите аспекте процеса, као што су густоћа гаса, температура и брзина окретаја диска.
Симулације су показале да се протопланете гасовитих дивова прво формирају спљоштене те да се касније током развоја планете материјал углавном накупља на половима, а не око екватора.
Истраживање назива The 3D structure of disc-instability protoplanets ће ускоро бити објављено у часопису Astronomy & Astrophysics Letters.
