Земља је, попут Сатурна, у далекој прошлости можда имала систем прстенова који су кружили око планете, саопштили су аустралијски научници.
Ови прстенови су постојали током ордовицијског периода, прије 466 милиона година, када су живот и тектоника наше планете били изложени великим промјенама током врхунца периода удара метеорита, наводи се у студији објављеној у часопису "Записи о Земљи и планетарној науци".
Истраживачи су засновали хипотезу на позицијама више од 20 ударних кратера у Земљиној кори, пошто се сви налазе унутар 30 степени од екватора. То указује да су метеори долазили из прстенова око планете, пише у студији.
Ендрју Томкинс, геолог и професор науке о Земљи и планетама на аустралијском Универзитету Монаш у Мелбурну, рекао је да је "статистички необично" да се 21 кратер налази толико близу екватора.
"То не би требало да се деси. Требали би да буду насумично распоређени", рекао је Си-Ен-Ену Томкинс, главни аутор студије.
Осим што расвјетљава поријекло удара метеорита, најновија хипотеза покушава да одговори на необјашњив догађај у историји - глобално дубоко замрзавање, које спада међу најхладније климатске догађаје у историји наше планете.
Пред крај ордовиција, наступио је један од најхладнијих периода у посљедњих 500 милиона година.
Научници сматрају да је систем прстенова могао да баци сјенку на Земљу и блокира сунчеву свјетлост, што је изазвало глобални пад температуре.
Научници су раније сугерисали да се велики астероид распао унутар Сунчевог система и створио метеоре који су ударали у Земљу током ордовицијског периода. Међутим, Томкинс тврди да би, у том случају, распоред кратера на површини планете био насумичан, као на Мјесецу.
Према новој студији, Земљини прстенови формирали су се распадом астероида пречника око 12 километара.
Астероид се распао на удаљености од око 15.800 километара од Земље под утицајем њене гравитације и усљед судара са другим небеским тјелима, наводе истраживачи.
