Још од својих почетака Бартон је био препознатљив по својој ексцентричности и живописној готској естетици у својим филмовима.

Његове јединствене визије дају његовим филмовима свеобухватне тонове у којима се јасно препознаје његов печат због чега је његова филмографија испуњена филмовима који комбинују готски хорор са упечатљивим визуелним приказима.

Он по чему је Тим Бартон јединствен јесте његово везање за поједине глумце са којима често интензивно сарађује. Међутим, када је у питању поменути филм није баш све било онако како је режисер планирао. Наиме, Бартон није добио глумца којег је желио да види у насловној улози будући да је његов први избор за ову улогу био Семи Дејвис Јуниор, мултиталентовани умјетник који је био познат и као члан чувене групе "Rat Pack".

Сама прича врти се око насловног лика разулареног и лукавог "био-истјеривача ђавола“ из свијета мртвих кога ангажују Адам и Барбара Мејтланд како би истјерао нове, живе, становнике њихове бивше куће. Чак и међу онима у загробном животу Beetlejuice је груб, лукав и безобразан и истовремено морбидно комичан.

Овај лукави брбљивац је спреман на све па чак и да покуша да натјера кћерку тинејџерку нових власника да се уде за њега како би се ријешио свијет мртвих и прешао у свијет живих. Иако на крају не успијева у својој намјери, бучни и брбљиви Beetlejuice постао је незаборавна фигура поп културе. Његова разбарушена зелена коса и пругасто одијело доспјели су чак и на Бродвеј са мјузиклом који је премијерно изведен 2018. године.

Још један незаборавни дио филма јесте ритуал призивања насловног јунака, изговарање његовог имена три пута, који се провлачи кроз цијели филм који је касније често парафразиран и постао трајно насљеђе поп културе.

У једном интервјуу 1999. године Бартона су питали о најчуднијим реакцијама људи из студија на његове креативне изборе за своје филмове. Познати режисер дотакао се избора главних глумца ставивши посебан акценат на "Beetlejuice" гдје је објаснио како је његова прва жеља био Семи Дејвис Џуниор.

Реакција људи из студија на његову идеју о главном глумцу била је како је сам режисер рекао као када мачки покажете нешто чудно или када јелена ухватите фаровима аутомобила.

Очигледно да се људима из студија ова Бартонова идеја није ни мало допала тако да је на крају улога додјељена Китону.

Иако је у то вријеме Дејвис био на заласку каријере несумњиво је да био овај, тада већ ветеран, унио неки свој препознатљив штих у главног јунака будући да је била ријеч о мултиталентованом умјетнику који је поред глумачког имена изградио и пјевачку каријеру (издао је неколико албума, наступао на Бродвеју и постхумно добио Греми за животно дјело доприноса музичкој индустрији 2001. године). Дејвис је био етаблирано име и истакнути члан "Rat Pack" (групе глумац и умјетника која се међусобно подржавала и дружила међу којима су били Френк Синатра и Дин Мартин).

Најбољи примјер њихове сарадње је оригинални филм "Оушнових једанаест" гдје се Дејвис појављује поред Синатре, Дина и Питера Лавфорда. Ова група умјетника значајно је утицала на индустрију забаве и истовремено учинила много на томе да Лас Вегас постане туристичка атракција.

За разлику од Дејвиса, Китон дефинитивно није има статус легенде и претјерано импресивну филмографију иза себе, али му је ова улога свакако помогла да своју каријеру дигне на виши ниво. Да ствари буду још интересантније Китон је одбио улогу када га ја Бартон први пут позвао да глуми у његовом новом филму. Глумац је у интервјуу 2014. године причао о својим првим састанцима са Бартоном и о томе како уопште није разумио шта је циљ овог остварења.

Сарадња између Бартон и Китона показала се као идеалан спој јер су се њихове идеје ефикасно поклапале. Када му је Бартон рекао да је његов лик "постојао у свим временима и свим просторима“, Китон је дошао на идеју да сарађује са костимографима како би створио ексцентрично одијело састављено од комада одјеће из различитих периода који су укомпоновани у једну компактну цјелину.

Китонова идеја била је и фризура главног лика која је према његовој идеји требала да изгледа као да је управо гурнуо прст у утичницу чиме је да значајан допринос развоју насловног лика.

Када је Бартон видио Китона у гардероби све ствари су се посложиле и овај двојац је одлучио да још храбрије и снажније крене у пројекат. Партнерство Бартона и Китона било је на врхунцу крајем осамдесетих будући да су сарадњу наставили на серијалу Бетмен када је настао један од најважнијих и најомиљенијих филмова о суперјунацима свих времена.

Све то је доказ да постоји нешто посебно у креативној комуникацији између Китона и Бартона што је Beetlejuiceа учинило јединственим и незамјењивим ликом. Китон је у лик унио полет и енергију због које се Beetlejuice чинио крајње опасним и као некога ко није из овог свијета, али истовремено је читаво вријеме био иронично комичан.

Свему овоме треба придодати да је Бартон неколико година касније опет направио погрешан избор који срећом није заживио на великом платно будући да је Едварда Маказоруког умјесто Џони Депа требао играти Том Круз. Дефинитивно је јасно да би Дејвис одрадио добар посао, али хемија која је постојала између Бартона и Китона дала је Beetlejuiceу његову трајну оставштину.

Још од изласка филма сада већ давне 1988. године многи гледаоци су вапили за наставком. Жеља ће им бити испуњена ове године када у биоскопе стиже наставак под именом "Beetlejuice Beetlejuice“ који ће, надамо се, поново донијети савршену сарадњу на релацији режисер-глумац.

Пратите нас и путем Вибера