Старији љубитељи филма дефинитивно се сјећају једне од култних фантазија осамдесетих година прошлог вијека, „Бескрајна прича“ („The NeverEnding Story “), Волфганга Петерсена која је ,са „Лавиринтом“ Џима Хенсона и „Легенда“ Ридлија Скота са Томом Крузом у главној улози, била обавезна дјечија филмска литература.
Управо поменута „Бескрајна прича“, која ове године обиљежава јубиларних 40 година од настанка, ускоро би требала да се у новој верзији представи новим генерацијама филмских љубитеља. Филм, који је поред бајковите и занимљиве приче остао упамћен и по истоименој насловној нумери у изведби Лимала, настао је према књизи њемачког писца Михаела Ендеа први пут издатој 1979. године која је преведена на више од 45 језика и продана у више милиона примјерака.
Иако сам аутор романа није био задовољан филмом због превеликог одступања од изворног материјала, чак је и повео судску парницу против Петерсена и продуцената филма коју је на крају изгубио, „ Michael Ende Productions “ склопила је сарадњу са продуцентском кућом „See-Saw“ како би најпопуларнију Ендеову књигу поново преселила на велике екране и то у неколико филмских остварења. На овај начин уједно је стављена тачка на трку око једне од најатрактивнијих фантазија која се тек треба представити новим нараштајима публике која је у посљедњих неколико година привлачила интересовање широм планете како од стране многих филмских студија тако и многих стриминг платформи.
Продуцентској кући „ See-Saw “ нису стране адаптације књижевних дјела будући да су стајали иза Оскаром награђених филмова „Краљев говор“, који је уједно и скренуо пажњу на ову британску продуцентску кућу, и „The Power of the Dog“ Џејн Kемпион који је такође освоји награду Америчке филмске академије као популарне и успјешне серије „Slow Horses“.
Ијан Kанинг и Емили Шерман из „See-Saw“ заједно са Романом Хоком и Ралфом Гасманом из „Michael Ende Productions“ преузели су на себе продукцију приче о дјечаку Бастијану који бјежећи од школских насилник у једној књижари проналази књигу по имену „Бескрајна прича“. У њој дјечак открива чаробни свијет по имену Фантастика којим влада царица дјечијег лица и који је у опасности од мистериозне и мрачне силе по имену „Ништавило“, свијет великих краљевства и опасних мочвара настањен дивовима и змајевима. И док прати авантуре храброг Атреја који покушава да спаси Фантастику, Бастијан ће схватити да више није само пуки читалац књиге већ дио ове невјероватне авантуре коју започиње на леђима џиновског летећег пса по имену Фалкор.
Канинг је истакао како је Ендеова прича истовремено временска и ванвременска и да је ово прилика да се исприча на свјеж начин додавши како је специфичност књиге у томе што јој се можете враћати у различитим животним добима и различито тумачити поједине сегменте књиге. Заиста је фантастична ствар имати прилику направити нову верзију која ће имати нове слојеве и значења и мислим да свака генерација има право на своје путовање у Фантастику, додао је Kаминг. Са друге стране Гасман и Хок, истакли су како су посљедњих година били затрпани понудама телевизијских кућа и филмских студија, али су тек у посљедње вријеме осјетили да је дошао час да се врате Фантастици са новим, свјежијим погледом. Стога су прегледали стотине понуда у потрази за кућом са којом би били спремни да крену авантуру на овом захтјевном пројекту и пронашли су је у „See-Saw“.
Ипак ово је само почетна тачка у реализацији овог пројекта будући да је пред „Michael Ende Productions“ и „See-Saw“ обиман посао у проналажењу креативних људи који ће књигу оживјети на великом платну. Управо од екипе креативаца зависиће и број филмова који ће бити снимљен. Оно што је тренутно у плану јесте да се филмови снимају на локацијама широм свијета међу којима ће, као својеврсну омаж аутору књиге, бити и Њемачка (прва филмска прича из 1984. године већим дјелом снимљена је у Баварија Студију у Минхену). За Хока чија је сарадња са Ендеом трајала од почетка осамдесетих па све до ауторове смрти 1995. године нова верзија није само прилика за „нови споменик аутору“ већ својеврсно одавање признања умјетности и важности приповиједања.
„Приче су нам потребне као што су нам за живот потребни вода и ваздух јер оне нашем унутрашњем свијету дају квалитет који нам помаже да доносимо квалитетне одлуке. Приче чине свијет бољим, а 'Бескрајна прича' је прича свих прича“, додао је Хок који се нада да ће савремене верзије бити много ближе изворном материјалу од класика из 80-их кога се Енде славно одрекао.
