Ален Делон, легенда француског и свјетског филма, преминуо је данас у 88. години усљед дуге и тешке болести. Делон је током каријере снимио више од 90 различитих остварења, а занимљиво је да је током шездесетих година прошлог вијека филм "Марко Поло" снимао у Београду, а испоставиће се да ће боравак у српској пријестоници умногоме утицати на његов живот.
Ален Делон је Београд посјетио два пута у животу - први пут је то било 1962. када је у главном граду Србије остао неколико недјеља, док је радио на снимању контроверзног филма "Марко Поло". Друга посјета датира из нешто ближе прошлости - он је 2016. стигао у Београд на позив београдског бизнисмена Бранка Бабића и поводом прославе коју је он организовао, а тада се у пријестоници задржао само три дана.
Ни прва ни друга посјета нису изазвале превелику помпу у домаћој јавности, иако је те 1962. Делон био на врхунцу каријере. Ипак, судећи по извјештајима новинара из тог доба легендарни Француз је и те како пригрлио чари Београда и одлично се проводио, уживајући у изласцима, алкохолу, цигаретама, женама... Наводно је своје ноћи проводио у чувеном београдском Лотус бару у Змај Јовиној улици, првом српском кабареу, а уживао је у бару хотела "Мажестик".
И дан-данас интернетом кужи легендарна Делонова фотографија на којој ужива у зимским чаролијама на Тргу републике, а аутор исте је Стеван Крагујевић, један од највећих југословенских фоторепортера. Крагујевић је забиљежио још неколико легендарних Аленових фотографија, премда на самом сету филма "Марко Поло", у костиму лика ког је тумачио, а на паузама за кафу и цигарету.
Делон у Београду упознао Стевана Марковића, тјелохранитеља који му је завео жену
Иначе, славни Француз је у Београду стекао и познанства која ће му чудним путевима судбине практично промијенити живот. Наиме, Делон се спријатељио са Милошем Милошевићем, човјеком који је био његов каскадер у "Марку Полу", те Стеваном Марковићем, љепотанима и мангупима са београдског асфалта.
Обојицу је на крају, по одласку из Београда, повео у Париз у својству не само пријатеља, већ и својих тјелохранитеља. И док је Милошевић ову шансу искористио и убрзо отишао у Холивуд, јурећи каријеру глумца, Марковић, за ког су умјели да кажу да је "најљепши човјек Париза", остао је уз Делона, а њихова срдачна дружба ускоро ће се претворити у отворено непријатељство.
Стеван је становао у приземљу Делонове куће у Паризу, а иако му је глумац нудио мање улоге у филмовима, он то није искористио. Више је уживао у коцки, проводу, клађењу на коњским тркама и бројним љубавним аферама, а говоркало се и да је имао бурну романсу са Натали Делон, Аленовом супругом. Током љета 1968. однос Србина са брачним паром Делон постаје све компликованији и налик кошмару - они су му нудили отпремнину од продаје старе Аленове куће само како би прекинули заједнички живот са њим, а он их је отворено уцјењивао и желио је много више. Уцјена није била страна Марковићу, он је био љубавник многих жена утицајних Француза и имао је обичај да их фотографише у ласцивним позама, а затим да те слике шаље њиховим мужевима и тражи новац у замјену за слике.
Исте године, 22. септембра, Марковић је нестао након што је ушао у црни такси у авенији Месин, а већ 1. октобра пронађен је мртав на јавној депонији. На основу пронађених Марковићевих писама, полиција је првобитно посумњала да иза убиства стоје Ален Делон и његова супруга Натали, а убрзо се ово убиство претворило и у политичку аферу. Наиме, спекулисало се о експлицитним фотографијама које је наводно Стева посједовао, а на којима је била Клод Помпиду, супруга тада бившег француског премијера Жоржа Помпидуа.
Након саслушања више стотина свједока убице нису откривене, као ни разлози због којих је Марковић страдао, а суђење поводом овог убиства никада није одржано. Најближа истини вјероватно је претпоставка да су Марковића убили они који су конструисали читаву аферу у циљу политичке дискредитације Жоржа Помпидуа.
Делон је у више наврата, и то сатима, испитиван о овом злочину, а чак је и његов алиби довођен у сумњу и с времена на вријеме појављивали су се бројни докази о његовој умијешаности. Ипак, никада није доказано да је на било који начин стајао иза Марковићевог убиства. Убица контроверзног Србина никада није пронађен, нити су утврђени разлози због којих је страдао.
"Све Београђанке су хтјеле да виде и додирну Делона"
О Делоновом боравку у Београду нема много сачуваних новинских чланака, али је лијеп опис ове посјете освануо у чланку "Сјећање на једну младост", који је написао Александар Саша Ердељановић, управник архива Југословенске кинотеке, а у склопу изложбе посвећене горепоменутом глумцу Милошу Милошевићу.
"Убрзо је почела масовна хистерија и опсада хотела 'Мажестик', гдје је одсједао Делон. Сви су хтјели да га виде, а дјевојке су жељно ишчекивале да се њихов љубимац појави и да га додирну. Милош Милошевић није имао контакте на филму, али је познавао новинарку Ирму Флис, која је од своје редакције добила задатак да прати све што се дешавало око филмске звијезде током боравка у Београду. Делон није стао равнодушан према Ирми Флис, која му се приликом првог интервјуа обратила на течном француском језику и пожељела пријатан боравак у југословенској пријестоници. Она је становала на Обилићевом венцу, у непосредној близини хотела 'Мажестик', и у свом стану је у Деленову част направила забаву. Пажљиво је бирала госте, међу којима су били и Милош, његова сестра Зорица, клавириста Саша Радојчић, Милошеви другови Дуца Анђелковић, Лале Вујадиновић и други". пише Ердељановић.
