Овогодишња додјела награда Америчке филмске академије очекивано је прошла у знаку "Опенхајмера".
Блокбастер Кристофера Нолана о “оцу нуклеарне бомбе” освојио је Оскара у чак седам категорија, укључујући најбољи филм.
Међу чак 13 номинација за Оскара, “Опенхајмер” је био кандидован и за најбољу фотографију и није било чудно кад је златна статуета у овој категорији отишла у руке Хојту ван Хојтеми за овај наслов.
Посебно када узмемо у обзир два заиста посебна проблема који су се појавили Ван Хојтеми када је прочитао сценарио Кристофера Нолана и саслушао његове жеље.
Ван Хојтема је знао да ће Ноланов филм бити сниман "IMAX" камером, у супрастандардном формату од 65 милиметара
Знао је и да Нолан жели да има два наратива у филму – један из позиције Роберта Опенхајмера, који ће бити сниман у боји, а други који прати Луиса Штрауса, представљен у црно-бијелој боји.
Ту је настала прва препрека – не постоји црно-бијела филмска трака од 65 милиметара од ког Кристофер Нолан, перфекциониста и визионар какав јесте, није хтио да одступи.
Кодак је зато специјално за овај наслов направио црно-бијелу флимску траку од 65 милиментара и испоручио га Нолану, али ту није био крај проблемима – "IMAX" камере нису предвиђене за снимање на траци без боје.
Тако да је филмска екипа морала да прилагоди и саме камере Нолановој визији, те су их расклапали и мијењали два дијела који неће пропустити додатну свјетлост која би нужно додала боју у црно-бијели снимак.
“Опенхајмер” није сензационалан само због Нолана или Килијана Марфија – екипа је дословно направила нови корак у филмској индустрији.
Не зна се који редитељ ће бити амбициозан да снима црно-бијели блокбастер на филмској траци од 65 милиметара – али битно је да сада има и ту могућност.
