"Naravno, uz uslov da film stane na noge. On je sada u mislima, to mu je možda i najljepša faza. Kada bude u fazi konstrukcije, onda će biti ideja da nam moj dobar drug (Dodik) pomogne," rekao je Kusturica.

Kada je riječ o snimanju na autentičnim lokacijama kao što je Donja Gradina, koja je bila dio jasenovačkog logora, Kusturica je rekao da je problem ono što je najskuplje, a to je izgradnja logora, pošto nema traga o njemu.

"To je bio savršen zločin koji, evo, poslije 60 i više, čak 70 godina, dobija svoj novi život," rekao je Kusturica.

Kusturica, koji je danas saopštio da je pristao da uz pomoć Ministarstva kulture Srbije snima film o logoru Јasenovac, rekao je da će biti snimano na autentičnoj lokaciji, ali malo dalje od Gradine.

Govoreći o najavljenom filmu o Jasenovcu, Kusturica je rekao da će praviti jedan staromodan film. 

"Htio bih da bude napravljen formalno, kao da je pravljen tih godina, odmah poslije oslobođenja i da se vrati zapravo na 1941.godinu", dodao je on. 

Kusturica je podsjetio da je ustanak povodom njemačke okupacije u Srbiji počeo u julu 1941. godine, kada se u zapadnoj Srbiji proširio glas da u Hrvatskoj ko god stigne javno kolje i ubija Srbe. 

"Nisu Žikica Jovanović Španac i partizani podigli taj ustanak, nego su u boj krenuli oni koji su imali u svojim spremištima puške ražalovane i poražene Vojske Jugoslavije i koji nisu mogli da izdrže da njihova braća u Jasenovcu, koji je inače bio srpski grad, grad naprednih srpskih trgovaca i preduzetnika, izvedu opšti ustanak. Uopšte, odnos prema Srbima u Hrvatskoj je bio pokretanje ustanka u Drugom svjetskom ratu", rekao je Kusturica. 

Na pitanje da li se pribojava eventualne cenzure budućeg filma u zemljama Zapada, kao što je to bio slučaj sa "Balkanskom međom", Kusturica je poručio da se ničega ne boji. 

"Ma, ja se ne bojim ničega. Ja sam amortizovan. Znate ono kako kažu - kad ti istekne rok, onda možeš da radiš šta god hoćeš", rekao je Kusturica. 

On je izjavio je da je u Srbiji nemoguće snimiti film o NATO bombardovanju SR Jugoslavije iz 1999. godine.

"Zašto mi nemamo film o NATO bombardovanju nego moraju Rusi da ga naprave? Zato što Rusima ne odgovara da NATO bude tu. A, da li nama odgovara ili ne odgovara? Meni ne. A, da li ljudima koji vladaju u ovoj zemlji odgovara takav film? Treba njih da pitate", rekao je Kusturica za "Sputnjik". 

On je ponovio da smatra da je Holivud mašina za pranje para, da se najveći fondovi iz cijelog svijeta slivaju upravo u taj propagandni režim. "Mi ovdje imamo tu slobodu koju ne znamo da koristimo", dodao je on. 

Kusturica je rekao da je bilo nekih filmova o NATO bombardovanju, ali da oni nisu pokrenuli ozbiljnu temu, što je "dobra okolnost za ove koji vole da se ne talasa". 

"Svaki film koji pokrene ozbiljnu temu je u prvom koraku dobar. Kad napravi dobar zaplet, onda ima veliku šansu da uspije, ako uspije da uskladi to kao u simfonijskom orkestru dirigent. A tek onda na kraju kad ga sklopi, ide ta ideja da li je to stvarno dobro ili nije", dodao je Kusturica.