На самом улазу у Бококоторски залив, подну највише планине динарског масива, Орјена смјестио се град изузетне љепоте - Херцег Нови.
Град је основао и прве зидине града подигао 1382. средњовијековни владар Твртко Котроманић. Повише града, у дијелу познатијем по имену Савина, ушушкан у јединствени амбијент медитеранске вегетације на град гледа истоимени манастир. Први записи о њему датирају још из 11. вијека.
Манастир се састоји од три цркве: Мали храм Успења пресвете Богородице, Велики храм Успења пресвете Богородице и Храм Светог Саве. Бројна предања о настанку манастирских дијелова препричавају се и данас.
Међутим, нису само бројни историјски владари препознали љепоту овог краја. Пођете ли од манастира, брдовитим улицама Херцег Новог наићи ћете на кућу нашег нобеловца. Човјек саткан од осјећаја није могао а да не препозна исконску љепоту овог црногорског мјеста и да не пожели да су баш ту нађе и његов дом.
По смрти Андрићеве супруге, у њихов заједнички дом више се никада није вратио. Кућа је од тада имала необичну судбину. Андрић је поклонио жениној сестри, она продала општини. Од тада кућа је служила као вртић, музичка школа па ресторан. Тек прије три године добила је своју праву улогу и постала музеј.
Приморско мјесто у које вриједи путовати. И то не само због плажа и мириса мора. Ту су дашак историје и културе који вриједи осјетити.
