Филмски редитељ Емир Кустурица промовисао је своју нову књигу "Кад мртве душе марширају" у Великој сали Студентског културног центра у Београду.
У књизи есеју на скоро 200 страна филмски редитељ пише о, како наводи, "мангупима" из Давоса, опасностима четврте индустријске револуције и вјештачке интелигенције по Србију, о рату у Украјини и трансхуманизму, руском владару и српској шљивовици, људској души у дигиталном кавезу, тајном плану САД, Ватикана и Њемачке да растуре Југославију.
Кустурица је рекао да човјечанством данас влада дигитални свијет, али "да је умјетност толико велика да је ништа на свијету не може замијенити". Према његовим ријечима, у свијету који ствара неколико породица као што су Ротшилди или Рокфелери, "диригентску палицу држи Клаус Шваб са својом екипом из Давоса".
Додао је да је у том свијету себичности и похлепе неминовно да нестају духовност и умјетност.
- Биоскопска врата су затворена, завјесе су навучене, изненађена и помало уплашена мраком, публика се утишала и са надом очекује да филмска слика побиједи таму и заигра на платну. Мрак је, као што знамо, најгушћи пред свитање. Овом реченицом и завршавам своју нову књигу - рекао је Кустурица.
Осим аутора, о књизи су говорили професор Мило Ломпар и директор издања Бранимир Нешић, док је модераторка била књижевница Весна Капор. Нешић је рекао да аутор у новој књизи говори и о томе да ли је рат у Украјини почео у фебруару 2022. године или много раније.
- Аутор ће, такође, да нас запита да ли смо сви заправо нијеми саучесници трагедија које су нам се десиле 3. и 4. маја у Београду и околини Младеновца - навео је Нешић.
Публициста и универзитетски професор Мило Ломпар оцијенио је да се нова књига Кустурице може дефинисати као културолошки политички есеј, али је додао да књига посједује разнородне структуре писаног језгра, те да политички есеј није цјелокупан садржај књиге.
- Кустурица прави везу са својим филмовима, пружа различите димензије. Он приповиједа занимљиво, њему се допада пут којим приповиједање иде и читаоцу даје више разних "рукаваца". Писац изражава став према свијету, пружа своја опажања између њега и читаоца, али и свијета. Књига је позорница на којој Емир мијења своје теме, илуструје више идеја, а једна је о кризи хуманизма - рекао је Ломпар.
Он је додао да Кустурица његује "биће хришћанства, биће човјечанства и биће умјетности". Кустурица је, осим књиге "Кад мртве душе марширају", до сада објавио четири наслова – роман "Смрт је непровјерена гласина" (2010), збирку приповједака "Сто јада" (2016), књигу есеј "Шта ми ово треба" (2018) и роман есеј о нобеловцу Петеру Хандкеу "Видиш ли да не видим" (2022).
