Иза нас је још једна година, а почетак нове дјелује као идеално вријеме да се саберу и сведу рачуни, утисци, а и покоја статистика из претходне године. О читалачким трендовима у БиХ у 2023. години говорили су библиотекари из Бањалуке, Сарајева и Требиња.
"Историјски романи, трилери, драме, као и биографије познатих и историјских личности је нешто што је код нас тражено. Доста се читају савремени домаћи писци. Такође расте и интересовање за мотивационе књиге и популарну психологију", рекла је Мирела Ћук из Народне библиотеке Требиње.
Додала је да су најчешћи посјетиоци "средња генерација", коју у стопу прате пензионери.
"Сваки жанр има своју читалачку публику, али бих свакако издвојио крими-романе који су из године у годину веома читани. Неки од најчитанијих аутора крими-романа су Ју Несбе, серијал романа о детективу Харију Хулеу, Јуси Адлер-Олсен, Самуел Бјерк, Серен Свејструп и Стиг Лашон", рекао је Саша Леви из Народне и универзитетске библиотеке Републике Српске (НУБ РС).
Он је додао да су веома читани историјски романи, као и романсиране биографије.
"Неки од најчитанијих наслова у 2023. години били су серијал 'Седам сестара' ауторке Лусинде Рајли, 'Деца зла' Миодрага Мајића, 'Са нама почиње' и 'Са нама се завршава' Колин Хувер, 'Када тело каже не' Габора Матеа, 'Ми против вас' и 'Победници' Фредрика Бакмана", каже Леви.
У Сарајеву су, како објашњава Амела Делиловић, у протеклој години читани Лусинда Рајли, Елиф Шафак, Џејмс Петерсон, Робин Шарма, Орхан Памук, као и домаћи аутори Дамир Овчина, Александар Хемон, Миљенко Јерговић, Семездин Мехмединовић, Џевад Карахасан, Алмир Каплан и Феђа Штукан.
"Читатељи често имају информације из електронских и писаних медија те своју листу креирају на основу прочитаних/прегледаних рецензија. Подједнако се читају и класици свјетске књижевности, трилери, љубавни, хисторијски, аутобиографски, али и књижевна дјела научне фантастике као и стручна литература, модерна психологија", рекла је Амела Делиловић из Библиотеке Сарајева.
Да је класика увијек на цијени, потврдили су нам на више локација. Саша Леви из НУБ РС је објаснио да су традиционално добро читани класици руске, француске, српске, њемачке, италијанске, енглеске, америчке и других књижевности.
"Класичну књижевност читаоци увијек траже, ђаци и студенти свакако, али и старији читаоци који се често враћају неком класику који су можда пропустили раније или желе поново да га прочитају", додаје Леви. Читани су и класици домаће књижевности, попут Иве Андрића, Дервиша Сушића и Меше Селимовића, како објашњава Амела Делиловић.
"Изненађујућа је и охрабрујућа потражња за добром књижевношћу, класицима, добитницима Нобелове награде и осталих књижевних награда. Корисници често читају публикације из области филозофије, социологије, психологије, хисторије", рекла је Амела Делиловић.
Додаје да су неки од најчитанијих наслова у протеклих неколико година "Богат отац, сиромашан отац", "Будни у пет: (и ваш је читав свијет)", "Увод у лебдење", "Човјек по имену Уве", "Убити птицу ругалицу", "Ухвати зеца" и други.
"И даље је велики интерес за романима као што су 'Ловац на змајеве' Халеда Хосеинија, '40 правила љубави' Елиф Шафак, затим сви романи Агате Кристи, Роберт Ладлама као и класици попут 'Тврђаве', 'Дервиша и смрти' те дјела Џевада Карахсана и Марка Вешовића, али и свјетских класика попут Достојевског, Толстоја и Чехова", закључује Амела Делиловић.
Она додаје да ученици основних и средњих школа посуђују обавезне лектирне наслове, студенти стручне књиге из свих научних дисциплина сходно својим обавезама, док академски грађани и пензионери бирају најновија издања белетристике, најновије књиге босанскохерцеговачких аутора и аутора из регије, те научнопопуларну литературу.
"Неки од савремених аутора чији се наслови читају у мјери у којој и поменути класици су Фредрик Бакман, Колин Хувер, Кејт Мортон, Викторија Хислоп, Ју Несбе, Мишел Уелбек, Стивен Кинг и др.", објашњава Саша Леви. Додаје да је НУБ РС задржала једнак број корисника као и претходних година.
"Оно што је битно је да су ови уписани корисници доста активнији него претходних година. Позајмљује се више књига, библиотека биљежи већи број посјета и свакако бих издвојио то да се више него раније користе наши онлајн сервиси, електронски каталог библиотеке као и апликација mCOBISS", објашњава Леви.
Пораст у броју посјета библиотеци осјети се и у Сарајеву, према ријечима Амеле Делиловић.
"Пораст се највише процентуално осјети код читатеља који израђују научне радове (магистарски, дипломски, докторски). Захваљујући бесплатним чланаринама које финансирају опћине Ново Сарајево, Центар, Илиџа и Стари Град број нових корисника и посјета на позајмна одјељења ЈУ Библиотека Сарајева је у сталном порасту", објашњава Амела Делиловић.
