Преминуо је Вељко Булајић, филмски режисер, који је трајно обликовао југославенску кинематографију.
Вељко Булајић рођен је у мјесташцу Вилуси на пола пута од Требиња до Никшића 1928. године. Са родитељима, оцем Миљком и мајком Љубицом те браћом Ђорђем и Стеваном је до избијања Другог свјетског рата боравио у Сарајеву, а онда су се вратили у родне Вилусе и већ 13. јула 1941. године. Најстарији брат Ђорђе је погинуо у рату, док су Стеван и Вељко преживјели, иако су и они били рањавани.
Средњу школу Булајић је завршио у Сарајеву. Након рата нашао је мјесто у Дому ЈНА у Загребу, гдје се мотао с млађим поратним интелектуалцима. Тада се почео занимати за кинематографију, уписао је филмску режију у Центро Спериментале у Риму. Дипломирао је 1959, асистирао великим редитељима као што су Федерико Фелини и Виторио Де Сика па се вратио у бившу Југославију.
Режисерку каријеру започео је двјема кратким филмовима: Камен и море и Брод луталица (1953). Први дугометражни играни филм “Влак без возног реда” (о послијератним миграцијама становништва) реализовао је 1959. године. Дјело је награђено с двије Златне арене и наградама Славица и Јелен у Пули, те Наградом града Загреба. Слиједи филм Рат (1960), визија ратне катастрофе, награђен Златном и Сребрном ареном у Пули. Велики успјех Булајић постиже филмом Узаврели град (1961), о животу у новоме индустријском центру, награђеном такође Златном ареном у Пули.
Булајић је аутор чији су филмови постигли највећи успјех код домаћих и страних гледалаца. Козара, Влак без возног реда, Атентат у Сарајеву заједно с “Битком на Неретви” на врху су листе најгледанијих филмова у бившој Југославији.
Вељко Булајић добитник је награда Златни Лав у Венецији, Златна Нимфа у Монте Карлу, награде за режију у Сан Себастијану и Делхију, Златне медаље на Међународном филмском фестивалу у Москви, међународне награде критике "Cidacl", награде Златни клас за најбољи филм у Валадолиду, неколико награда публике те још неке друге. Награђен је с неколико Златних Арена на Филмском фестивалу у Пули за најбоље филмове и најбољу режију, а америчка Академија за умјетност и науку номиновала је његов филм "Битка на Неретви" за Оскара.
