Синиша Павић преминуо је јуче, 16. августа у 92. години а иза себе је оставио бројне јунаке, а међу њима је и Боривоје Шурдиловић - Шурда ког је маестрално одиграо Љубиша Самарџић.
Синиша Павић је 2017. године подијелио причу о томе како је настао лик Шурде.
Терасу хотела "Грозд", са које се чула пјесма "А сад адио", кућу окићену лозом у центру града која је била Шурдин дом, калдрму и панораму Власотинца - све је то публика захваљујући Синиши Павићу могла да види у серији "Врућ ветар", која је снимана и у овом крају прије скоро 40 година.
Сценариста Синиша Павић, који је иначе власотиначки зет, довео их је у овај крај не би ли аутентично пренио атмосферу, дух и главну нит приче коју носи "Врућ ветар".
Павић је рекао да је инсистирао да се бар дјелић приче о Шурди, који је поријеклом из Власотинца, снима у родном граду његове супруге, са којом је заједно радио сценарио.
"Дошла је цијела екипа, неких 35, 40 људи и провели смо овдје неких недјељу дана у хотелу 'Грозд'. Он је тада тек отворен, био је нов потпуно и ту још није била направљена брана, него је поред ријеке био базен, који је био затрпан. Е у том базену олимпијских размјера су редитељ Аца Ђорђевић и његов сниматељ играли тенис, јер је Аца био тенисер и то му је била рекреација“, причао је Павић.
Шурдин долазак у родни град, шетња Власотиначком калдрмом, Шурда "као гастарбајтер" и његов долазак са Бобом - сцене су које су Власотинчани жељно ишчекивали да виде на екрану.
"Ту постоји и кућа, звала се Даничина кућа, по једној Даници која је ту становала, то је нека даља рођака моје супруге, у њеном дворишту је сниман Соћа, Шурдин отац“, казивао је Павић.
Поред Љубише Самарџића, Боре Тодоровића, Жике Миленковића и других познатих глумаца, били су ангажовани и млади умјетници из Власотинца који су статирали.
Сценариста је након 40 година од снимања открио да лик Шурде није настао случајно.
Наиме, власотиначки берберин Диџа, који је прије поплаве имао локал крај Власине, каже Павић, био је човјек код кога људи нису долазили само да се обрију, већ и да чују његове занимљиве приче. Био је то, објашњава он, човјек који је волио живот, био је интересантан и то је и привлачило људе да долазе, а био је и сјајан пјевач.
"Увече у хотелу на обали Власине, гдје се пјевало сваке вечери, Диџа би, кад затвори радњу, долазио и увијек је послије једног шприцера узимао микрофон и пјевао, а пјевао је добро. Тако сам се ја заинтересовао, одлазио сам код њега и слушао га“, додао је Павић тада.
Шурда је био налик њему - имао је духовите опаске, али је то био човјек који није задовољан својим животом, јер "нема мјеста нигдје", није ни у Београду, ни у Власотинцу, он је негдје између. У потрази за срећом одлази и у Њемачку, али се враћа, стално мијења занимања, живи код ујака, а не код оца.
"Он је трагач за неким својим мјестом. И падају ми на памет сви ти људи који личе на тог човјека. Многи који нису задовољни оним што раде. А много је таквих људи који нису задовољни оним што раде, својом професијом и жељели би да буду нешто друго“, истицао је Павић.
Да комедија која је снимана давне 1979. године и даље живи, потврђује то што скоро све генерације које су бар једном погледале причу о младом берберину из Власотинца, препричавају досетке из серије попут "Рад је претворио мајмуна у човјека, а сада од човјека прави коња", "Нисам за работу, ја сам више за Грчку", као и популарно Шурдино "Леле".
Павић је рекао да је због тога врло задовољан, јер је серију и радио са жељом да је људи заволе и да буде успјешна.
"Као што се показало за ових 30, 40 година, људи заиста воле ту причу, воле те јунаке. То је нешто што се допало и онима прије скоро пола вијека и овима сада, а то је велики резултат, изузетан“, причао је Павић.
