Филм "Смртоносне машине“ ("Mortal Engines") чији је продуцент био Питер Џексон недавно се појавио у рецензији "Corridor Crew" (Јутјуб канала специјализованог за филм и филмске ефекте) која је хвалила његове фасцинантне визуелне ефекте, али критиковала његов начин приповиједања.
Настао као адаптација романа Филипа Рива у режији Кристијана Риверса са Питером Џексоном на продуцентској позицији ова тин научна фантастика приказује постапокалиптични свијет у којем дивовски мобилни градови гутају мања насеља како би преживјели. Филм је настојао освојити публику својим маштовитим визуелним ефектима, али је на крају имао проблем на биоскопским благајнама будући да су "Смртоносне машине“ широм свијета зарадиле само 84 милиона долара.
Током недавне епизоде њиховог Јутјуб серије „VFX Artist React (у преводу Умјетници за визуелне ефекте реагују)“ визуелни умјетници „Corridor Crew-a", Врен, Сем и Нико хвалили су рад екипе за визуелне ефекте због стварања визуелно задивљујућих сцена и разрађеног ЦГИ дизајна. Ипак неке сцене су сматрали фрустрирајућим због пребрзих резова и неусклађености са реалним изгледом оружја.
Поред тога, као највећи проблем њих тројица истакли су тренутке када се радња чини не повезаном због недосљедног темпа. Упркос тим проблемима визуелни ефекти су истакнути као најсвјетлија тачка филма уз финални закључак како визуелна изведба у филму изазива мјешовиту, али ипак прихватљиву реакцију у оку посматрача. Један од њих је том приликом истакао:
"Знам да то није нормалан начин гледања филмова, али је много забавније. Акционе сцене и сетови су били прилично занимљиви. Очито је да код визуелних ефеката немам шта да критикујем. Заправо фокусирати се на њих било је прилично забавно. Вјероватно је најбољи начин да уживате у овом филму да се фокусирате на све добре ствари и не чујете ни један једини дијалог. Извињавам се људима који су радили на овом филму због овога што ћу рећи. Жао ми је ако чују ово, али било је јако забавно гледати га без звука. Што се тиче мого личног искуства на основу оваквог гледања било је 10 од 10. На овај начин гледања 'Смртоносне машине' су сјајне и требао би их свако погледати“.
Чини се да је највећи проблем "Смртоносних машина“ био стављање стила испред суштине. Поновно сагледавање филма указује на све више растући значај визуелних ефеката у савременим филмовима попут "Смртоносних машина“. Док визуелни ефекти настављају помјерати границе неуспјех филма на биоскопским благајнама показује да сама презентација не гарантује успјех.
Публика све више жели да види равнотежу између визуелних иновација и кохерентности радње. Визуелна достигнућа филма свакако су за похвалу, али брз ритам и недостатак досљедности у самој радњи показују да чак ни импресивни ЦГИ не могу да замјене добро осмишљену причу. При томе је реакција критичара била изузетно негативна. Упркос импресивном визуелном дојму, у многим рецензијама је наведено како остварењу недостају развијени ликови и увјерљива радња. Слично критици и публика је поприлично негативно реаговала на филм у продукцији Питера Џексона. Резултат свега тога је био да је тек сваки четврти критичар имао позитивно мишљење о филму на шта се надовезала и реакција гледалаца од којих је мање од пола потврдило да им се филм допао. На крају приче негативне критике као и утисци посјетиоца биоскопа довели су до тога да филм доживи стреловит пад на биоскопским благајнама.
Много већи проблем за студио па и саме продуценте био је у чињеници да су "Смртоносне машине“ требале да покрену франшизу, али Питер Џексон и његови сарадници нису успјели да понове магију из "Господара прстенова“. Наиме постоји пет књига у саги "Смртоносне машине“, а сам филм адаптирао је само догађаје из прве књиге.
Хестер Шов (Хера Хилмер) чију причу пратимо у филму постаје главни протагониста сљедећих прича, а сав свијет који је створен у филму очито је припремао пут за сљедеће адаптације. Чинило се да је серијал био у добрим рукама јер је Џексон поре продукције написао сценарио за филм заједно са својим сарадницама Филипом Бојенс и Френ Волш са којима је већ радио на поменутом „Господару прстенова“ као и трилогији "Хобит“. Бојенс и Волш, иначе Џексонова супруга, уједно су били и продуценти филма. Са буџетом од 100 милиона долара, „Смртоносне машине“ имале су највјероватније за циљ да пређу границу профитабилности са зарадом између 200 и 250 милиона долара.
Без обзира како је касније прошао на стриминг платформама, филм је очигледно ушао у категорију губитника. У комбинацији са лошим пријемом код критике, сви планови који су можда постојали да се сними и други дио сигурно су одавно одбачени. Оживљавање научно фантастичног свијета књига "Смртоносне машине“ у било којој будућој адаптацији био би велики потхват када је у питању буџет, а разумљиво је да би било доста оклијевања да се то уради након неуспјеха филма из 2018. године.
Не треба заборавити да је бум адаптација научних фантастика за младе завршио у другој половини прошле деценије и да су такви пројекти све рјеђи. Иако популарност књига "Смртоносне машине“ сугерише да би се на крају могла десити још једна адаптација (сличан случај смо имали код "Нарнијских хроника“) то се сигурно неће десити у скорије вријеме.