Монолог "Сузе у киши“ из филма "Истребљивач“ ("Blade Runner") остао је упамћен као једна од најупечатљивијих сцена у историји филмске умјетности.
Сцена борбе између истребљивача Рика Декарда (Харисон Форд) и одбјеглог репликанта Роја Бетија (Рутгер Хауер) која се одвија на крову Бредбери зграде остала је упамћена по поменутом монологу који је дао једну додатну дубину самом филму и поставио питање о самој људскости и њеном значењу.
Сам филм који је настао 1982. године имао је чудан пут до култног статуса. Како све адаптације књижевних дијела обично постану или хит или тотални промашај такав је случај био и са "Истребљивачем“.
Филм који се данас сматра једним од најбољих СФ остварења и који је поставио стандарде за будућа остварења из овог жанра те био покретача читавог новог таласа научно фантастичних филмова, серија, анима и видео игара није се добро провео на почетку своје биоскопске авантуре. Настао према дистопијском роману Филипа К. Дика "Да ли андроиди сањају електричне овце“,“Истребљивач“ је дочекан на нож од стране критике, а ништа боље није прошао ни код публике да би свој статус поправио тек 10-ак година касније изласком режисерске верзије након чега је 2007. године изашла дигитално ремастеризована верзија под називом "The Final Cut".
Ови потези Ворнер Броса представили су новим генерацијама љубитеља филма помало заборављено остварење и донијеле култни статус сајберпанк филму што ће довести до наставка "Blade Runner 2049“ као и надолазећу серију "Blade Runner 2099“.
Сви ови потези значајно су допринијели новонасталом статусу филма мада је тешко повјеровати да би филм оставио тако значајан траг без Хауверовог "Сузе у киши“ монолога.
Сама прича смјештена је у 2019. годину у дистопијско друштво у којем моћна Тајрел корпорација биоинжињерингом производи андроиде познате и као репликанти који имају надљудску снагу и интелигенцију.
Одбјегле репликанте лове припадници "Blade Runner" полицијског одјела и управо један од њих, Рик Декард, добија задатак да "пензионише“ четири одбјегла андроида. Након што је успјешно елиминисао 3 репликанта Декарду је преостао посљедњи, најопаснији, Рој Бети, Нексус-6 борбени модел који је управо од самог творца сазнао да је немогуће продужити 4-годишњу егзистенцију репликаната.
Филмска прича води нас ка кулминацији на крову Бредбери зграде гдје се одвија култна сцена која је дефинитивно смјестила „Истребљивача“ међу култне СФ класике. Декард у борби са надмоћним репликантом остаје да виси на рубу зграде и оно што се чинило као његови посљедњи тренуци претвара се у највећи преокрет у филму.
Рој показује милост према Декарду и спашава га након чега слиједи неочекивани монолог смислу живота. У посљедњим тренуцима свог кратког живота Рој креће са монологом познатим као "Сузе у киши“у којем Декарду открива свој поглед на живот:
"Видио сам ствари које ви људи не бисте вјеровали.Напад на свемирске бродове у пламену на рубовима Ориона. Свјетлосне зраке које блистају у мраку Танхаузер Гејта. Сви ти моменти биће изгубљени у времену, као...сузе у киши. Вријеме је за умирање“.
Након изговорених ријечи Рој умире али његове ријечи остају као главно питање филма: шта значи бити човјек?
Управо ових 50-ак секунди монолога обиљежиће Хауардову каријеру која је касније кренула узлазним током, али изговорене ријечи још више добијају на значају када се сазнало да их је глумац сам написао. У ексклузивном интервјуу за "Радио Тајмс" покојни глумац је открио да је то више била идеја него импровизација.
Наиме, већи дио монолога већ је био написан за снимања када је доспио у Хаурдове руке који је осјетио да нешто недостаје.
Прецртао је пола редака задржавајући флуидност монолога додавши своје мисли за које је вјеровао да одговарају мислима које је Рој желио да изрази у својим посљедњим моментима.
"Задржао сам два реда јер сам мислио да су поетични. Мислио сам да припадају овом лику, јер он негдје у својој дигиталној глави има поезију и зна шта је то. Он то осјећа. И док му се батерије гасе он одлази са тим ријечима“, истакао је Хауард током интервјуа за "Тајмс".
Иако је Ридли Скот познат као перфекциониста који је настојаo да све држи под својом контролом, због чега су на сету постајале тензије између глумаца и екипе, одлучио је да Хауардове ријечи задржи у филму јер је желио причу вођену ликовима.
Познатом режисеру дефинитивно је ово био добар потез јер не само да су ове ријечи главном негативцу омогућиле да објасни своје милосрдне поступке већ је код публике изазвало одређену врсту саосјећања са репликантима као и потребу да се запитају, посматрајући репликанте као синтетичке људе, о значење људскости.
У сваком случају данас би било тешко замислити "Истребљивача“ без монолога "Сузе у киши“ који је допринио да филм прође пут од несхваћеног до култног СФ класика.
