Серијал Тајне музеја полако, али сигурно пролази путевима умјетности широм Републике Српске.
Овог пута зауставили смо се у Бањалуци, тачније у Делибашином селу које је у народу много познатије под називом Траписти. Откривене су тајне прелијепе музејске збирке која је своје мјесто нашла у једном од најпознатијих самостана Југоисточне Европе, ријеч је о трапистичком самостану Марија Звијезда.
Свештеник бањалучке бискупије Ивица Божиновић нас је провео кроз саму збирку али и кроз историју самостана и доласка траписта у ове крајеве и њиховом животу.
Све је почело године 1869. Када су први монаси траписти доспјели у Делибашино село код Бања Луке и настанили се код гробља Светога Иве. Мјесто боравка им је била једна мала колиба која је сачувана до дан данас, а они су је називали својом колијевком. Оснивач овог самостана, Франц Фанер, годинама је покушао основати самостан у Мађарској, Хрватској и у другим дијеловима свијета али му је напокон пошло за руком да то учини баш овдје, у Делибашином селу надомак Бањалуке.
Нажалост, усљед бурних година број монаха траписта у овом самостану спао је на двојицу. Један је овдје, у самостану Марија Звијезда, његово име је Звонко и он је чувар овог самостана.
У срцу опатије налази се црква изузетне градње која је одољела турбулентним промјенама током година и тешких времена која су задесила овај крај. Почетак градње цркве Велике Госпе био је 1925. године и ове године се слави јубиларних сто година од почетка градње овог прелијепог здања. Саграђена је за двије године, а у ову цркву је први пут на овим просторима уграђена челична арматура.
Некада је у овом самостану било преко 250 монаха. Нажалост, усљед бурних година број монаха траписта у овом самостану спао је на само једнога. Његово име је Звонко и он је чувар овог самостана. Уз помоћ свештеника Ивице он се труди да испрати све оне обичаје и обреде које налаже некада строги трапистички ред. Монаси никада нису јели месо или рибу али пошто су обављали тешке послове, сваки редовник би на дан добио пола литре пива баш да би имали снаге да раде те тешке послове. Траписти су и образовали дјецу, кроз коју је прошло око 5000 дјечака.
Самостан краси велико двориште које представља својеврстан музеј на отвореном, а недавно је уређена и просторија за његову музејску збирку. Изложбено-галеријски простор Марија Звијезда је један дио у којој су изложени експонати, а у другом дијелу је направљена просторија у којој су изложене веома вриједне Библије пронађене у овом самостану, неке потичу чак из 16. вијека. Библиотека је за сада само сложена, а у наредном периоду је планирано пописивање и уређивање и овог простора.
Поред разних макета, фотографија, и вриједних предмета изложених у овом простору, један од експоната иза себе крије јако занимљиву причу. Уколико би неко одлучио постати трапист и приступити заједници самостана, требао би проћи раздобље „пробе“. Када члан прође новицијат, остали чланови би одлучивали да ли желе да га приме у своју заједницу. При овој одлуци важну улогу игра управо тај експонат. Дрвена посуда и унутар ње се налази грах, црни и бијели. Сваки од чланова би добио зрно бијелог и зрно црног граха, те би тајно гласали тако што би у посуду стављали једно од зрневља. Након пребројавања, уколико је црног граха више, такав члан не би био примљен у заједницу, а уколико би бијелог граха било више, члан би остао дио заједнице.
Стална поставка представља цјелокупан историјски преглед живота и рада трапистичких монаха. Сви експонати носе своју посебну причу.
Самостан Марија Звијезда је чувар многих неиспричаних прича, тајни и живота свих оних који долазе у миру и молитви. Само окружење доноси спокој и благостање, а долазак траписта у Бања Луку је неоспорно дао велики печат самом граду и његовој околини.