Глумац Жарко Лаушевић преминуо је данас у 64. години живота, а његов живот обиљежиле су разне турбуленције.
Када је био на врхунцу славе догодило се нешто што је заувијек промијенило његов живот али и каријеру.
Лаушевић у својој књизи као почетак трагичних догађаја који су га снашли маркира извођење представе "Свети Сава“ у Југословенском драмском позоришту 31. маја 1990. године. Било је то гостовање Народног позоришта из Зенице са представом по тексту Синише Ковачевића, у режији Владимира Миличина.
Лаушевић је тад био у зениту популарности и у представи је играо насловну улогу, за коју је добио "Стеријину награду“ 1990. у Новом Саду, али и многе друге. Послије тога Лаушевићев живот постао је пакао. Припадници Српског омладинског блока и Српске светосавске странке који су прекинули представу, почели су да прогањају Лаушевића, прекидали су му представе, чекали га испред стана, пријетили смрћу њему и његовој породици.
Прекретница у његовом животу је 31. јул 1993. године.
Жарко и његов пет година старији брат Бранимир, звани Мили, нападнути су од групе људи у близини једног подгоричког локала. Том приликом је Жарко из свог пиштоља усмртио двије особе, а тешко ранио једну, пише РТС.
Осуђен је на 13 година затвора због двоструког убиства. Пресуда је, након жалби, потврђена 1994. године. Казну је издржавао у Спужу и Пожаревцу. Након укидања пресуде од стране Савезног суда, по поновном претресу фебруара 1998. године, изречена му је казна од четири године затвора због двоструког убиства у прекорачењу нужне одбране. Будући да је у том тренутку већ издржао 4,5 године, пуштен је на слободу. По изласку из затвора напустио је земљу и отишао у Њујорк.
Међутим, Врховни суд Црне Горе је, по жалби тужиоца 30. марта 2001. године, ту одлуку о казни преиначио и изрекао казну од 13 година затвора. Дана 3. јула 2009. године, саопштено је да је Лаушевић ухапшен у Сједињеним Америчким Државама због боравка у САД без визе и да се разматра његова екстрадиција Србији по међународној потјерници која је расписана 2002. године на захтјев Трећег општинског суда у Београду. Суд у Њујорку донио је ипак одлуку о укидању притвора Лаушевићу.
Сегменте из живота, Лаушевић је преточио у књигу "Година прође дан никад" која је објављена 2011. Другу књигу "Све прође па и доживотна" посветио је свом животу у затвору, а 2022. објавио је и трећу књигу "Падре идиоте“.
Лаушевић је помилован 29. децембра 2011. године, а српски пасош уручен му је 1. фебруара 2012.
О његовом животу направљен је филм "Лауш“ по идеји, сценарију и у режији Бранке Бешевић Гајић, чија је премијера одржана у фебруару 2014. године, а телевизијска публика је имала прилику и да погледа серију "Пад“ која је инспирисана животом Жарка Лаушевића.
