Ако постоји једна ствар коју је Роберт Дауни Џуниор постигао током своје богате каријере онда је то свакако способност да игра разноврсне улоге. Од његове за Оскара номиноване улоге култног насловног лика у филму „Чаплин“ преко његове незаборавне улоге Тонија Старка у франшизи „Ајрон Мен“ па све до улоге Луиса Штрауса у Нолановом „Опенхајмеру“ која му је напокон донијела дуго очекивану награду Америчке филмске академије, Дауни је јасно показао да се сналази у различитим врстама сценарија.
Ипак, нису сви његови пројекти били врхунски и глумац се не боји признати ту чињеницу. Дауни је 1998. године ускочио у споредну улогу агента Џона Ројас у акционом филму „УС Маршалс“. Ријеч је о мање познатом наставку хваљеног филма „Бјегунац“ са Харисоном Фордом. Није тајна да је „Бјегунац“ постигао и критички и комерцијални успјех што свакако није нешто што се може за „УС Маршалс“ који једноставно није успио да понови успјешну формулу првог дијела. Сама прича је фокусирана на америчког савезног шерифа Сема Џерарда (Томи Ли Џонс у репризи улоге из филма „Бјегунац“) који је у потјери за осумњиченим кога игра Весли Снајпс. Џерарду се у потјери придружује Даунијев Џон Ројс, агент ДСС-а (Дипломатске сигурносне службе). Ако се погледа Даунијев репертоар улога онда би се ова могла окарактерисати као јединствен избор јер у његовој више него опсежној филмографији могуће је пронаћи много тога од драмских улога па све до наступа у блокбастерима о суперхеројима, али ријетко наступе у класичним акцијама. Управо ово искуство оставило је глумцу горак укус у устима и натјерало га да у будућности са већим опрезом прилази избору улога.
Оно што је јасно је да се Дауни придружио глумачкој постави из личних разлога иако је презирао ту одлуку. Сам глумац дефинитивно није имао ријечи хвале за „УС Маршалс“ мада постоје одређени лични и чврсти разлози због којих је прихватио ову улогу и који на неки начин могу оправдати овакав његов избор. У то вријеме био је у процесу оживљавања своје каријере након повратка из затвора и није има много избора, а једна од главних улога ,у нечему што је био потенцијални хит, чинила се као паметан потез. Иако можемо претпоставити да је хонорар за ову улогу био позамашан права инспирација за прихваћање улоге био је његов син. Објашњавајући своју мотивацију у књизи „The Fall and Rise of the Comeback Kid“ Бена Фалка, Дауни је рекао: „Помислио сам можда постоји нешто што сам пропустио и оно што ми је стварно требало је да будем у једном од оних филмова на који би волио повести и свог клинца“. Нажалост, и током снимања филма Дауни се није добро проводио. Убрзо се уморио од улоге и открио да га је рад на њој потпуно исцрпљивао. Због свега тога се глумац и нашалио у Фалковој књизи: „Радије бих се пробудио у затвору и отишао на тест за туберкулозу него да се пробудим ујутру са знањем да поново идем на сет филма“. Због лика којег је глумио, а којег је сам назвао „Џони Хендган“ осјећао се лоше, а што се самог филма тиче Дауни га је прогласио „вјероватно најгорим акционим остварењем у историји“. На крају читаве приче осјећао се ментално испражњеним и разочараним. Па ако су се и неки љубитељи филма запитали зашто нису имали прилику видјети глумца у више акционих остварења главни разлог за то били су „УС Маршалс“, а Дауни се окренуо пројектима који су му пружали веће креативно задовољство.
Вјероватно највећи проблем „УС Маршалс“ била је чињеница да се филм морао носити са притиском насљеђа ,сада већ класика, „Бјегунца“. Стога у причу о овом филму треба ући са премисом да је наставак покушао поновити све оно што је његовог претходника учинило тако примамљивим биоскопској публици. „УС Маршалс“ су покушали да опонашају претходникову узбудљиву формулу-велика потјера, узбудљиве вратоломне сцене и константна напетост. Нажалост, све то је уништено конфузном причом и , ако се смије примјетити, гомилом непотребних ликова. Томи Ли Џонс који је репризирао своју улогу главног замјеника америчког савезног шерифа Сема Џерарда унио је у свој лик исти интензитет и оштрину као и у претходном филму која му је тада донијела Оскара. Упркос његовом наступу, сама прича није донијела ту напетост и емоционалне ударе који су „Бјегунца“ учинили хитом. Проблем са Снајпсовим наступом није био у томе што је био лош већ је једноставно био неувјерљив у поређењу са ликом доктора Ричарда Кембела у интерпретацији Харисона Форда. Форд је успио да унесе у свој лик одређену дозу очаја и сирових емоција које су подигле љествицу прилично високо. Наравно, ту је и Дауни који је глумио двоструког агента. Са сигурношћу се може тврдити да му у овој улози недостајала препознатљива харизма која је иначе једно од његових најјачих оружја у свијету глуме. У разговору за сајт „АБ Клуб“ глумац је изјавио: „ Не сјећам се ничега везаног за „УС Маршалс“ осим да смо трчали около и претварали се да снимамо нешто што би као могли бити близу „Бјегунца“.
Оно што је највише интересовало продуценте свакако је био учинак финансијски учинак филма односно да ли је филм био флоп или није. Дефинитивно се не може тврдити да је остварење било тотални промашај поготово ако се узме у обзир да се 2022. вратило публици преко Нетфликсове стриминг платформе и било на самом врху листе најгледанијих филмова. Филм је имао занимљив случај и спектакуларне акционе секвенце попут драматичног пада авиона или одважног Снајпсовог скока са крова. Ипак, све те секвенце дјелују само као некакве гласине које служе за прикривање приче која са сваким новим минутом постаје све слабија. Чак је и велики болнички обрачун, који ј требао да буде круна филма, пао у воду у поређењу са незаборавном сценом на брани у „Бјегунцу“. Дакле, још једна тужна прича о наставку који се једноставно превише трудио да достигне оригинал и у томе дефинитивно омануо.
