Браћа Маркс једна су од најпознатијих филмских породица раног Холивуда чији филмови су и дан данас цијењени како од стране критичара тако и од филмске публике.
Доказ за то свакако је чињеница да је пет од њихових четрнаест дугометражних филмова Амерички филмски институт сврстао међу 100 најбољих комедија свих времена од којих су се "Ноћ у опери (A Night at the Opera)“ и "Пачија чорба (Duck Soup)“ своје мјесто нашли међу петнаест најбољих.
"Мајмунска посла (Monkey Business)“, њихов филм из 1931. године и њихов први оригинални сценари који, попут претходних филмова, није био темељен на њиховим водвиљима, такође са нашао на списку Америчког филмског института. Филмска прича прати слијепе путнике на прекоокеанском броду који се скривају у бачвама у покушају да се докопају Сједињених Америчких Држава и њиховим разним подвалама како на броду тако и у Сједињеним Државама. Била је то једна од њихових најсмјешнијих и најуспјешнијих комедија коју је вољела публика широм свијета.
Осим у Ирској. Не зато што се филм није допао ирској публици већ зато што посјетиоци биоскопа у Ирској једноставно нису имали прилику видјети филм. Наиме, ирска публика није имала ни прилику да погледа филм јер је ирска филмска цензура забранила приказивање филма страхујући да би остварење могло "испровоцирати Ирце и одвести их у анархију“. Страх од "анархије“ остао је на снази готово 70 година. Истина, забрана филмова у Ирској није ријетка у историји кинематографије па је тако адаптација романа "Уликс“ Џејмса Џојса из 1967. године такође била забрањена у Ирској све до 2000. године, исте године када је коначно укинута забрана за "Мајмунска посла“. Нови миленијум очигледно је био уједно и нови почетак за ирске цензоре који су, срећом, поново прегледали и направили ревизију многих грешака из прошлости попут оне која је направљена забраном филма браће Маркс.
У филму "Мајмунска посла“ браћа Маркс играју безимене слијепе путнике на прекоокеанском броду који се крију у дрвеној буради у простору за терет. Посада их проналази када почну да пјевају након чега браћа крећу дивљати по броду док их читава посада настоји ухватити. Од тог момента браћа се представљају као капетани брода, бријачи, забављачи и читав низ других занимања како би се сакрили од посаде. Када након свих перипетија стигну до Сједињених Држава настоје се докопати пасоша како би се могли искрцати и ући у државу. Гегови и разне друге шале нижу се и даље једна за другом до самог краја филма. "Мајмунска посла“ на којем је продуцентску палицу преузео Хенри Манкијевич, који је касније постао много познатији као писац сценарија за Велсовог "Грађанина Кејна“, је кратак али изузетно допадљив и препун хумора. Гегови се смјењују из минуте у минут при чему се физичка комедија и наративне шале смјењују константно од почетка до краја филма. Без имало сумње "Мајмунска посла“ су једно од најбољих дјела браће Маркс.
Ирској или боље речено појединцима се нису свидјела сва та "мајмунска посла“. Мало је тога у "Мајмунским пословима“ што би се према модерним стандардима могло сматрати непримјереним, а посебно у раном Холивуду прије појаве озлоглашеног Хејсовог кода из 1934. године. Међутим, цензори у Ирској се нису слагали са тим. Када се Ирска 1920. године одвојила од Британије (иако је независност формализована тек 1949. године), била је то претежно католичка земља са готово теократским погледом на живот. Због свега тога медиј као што је филм и комедија попут ове браће Маркс дефинитивно су морали шокирати тадашње моћнике који су их сматрали скандалозним. Филм је забрањен на препоруку надбискупа Џона Чарлса Меквејда коме се нису допале шале о флертовању и дамама.
Руку на срце забрана филмова у Ирској није ништа ново и дешавала се и пред сам крај 20. вијека. Тако је "Брајанов живот“ Монтија Пајтона забрањен због наводног ширења вјерског фанатизма мада многи вјерују да је на ову забрану утицала посјета Папе Ивана Павла II Ирској 1979. године. За разлику од браће Маркс Пајтоновци нису морали чекати деценијама да филм стигне до ирске публике јер је "Брајанов живот“ године добио оцјени и објављен 1987. године. Ово је вјероватно био и најпознатији примјер ирске филмске цензуре која данас дефинитивно није тако оштра иако је "Showgirls“ Пола Верховена који је изашао 1995. године на острву објављен тек 2017. године. Браћа Маркс вјероватно се никада нису забринула што је њихов филм забрањен у Ирској, али срећом модерна ирска публика може уживати у овом филму једнако као и било која друга публика широм свијета.
