Да ли су брак и сексуални однос у нераскидивој вези? Да ли је неопходно имати сексуалне односе да бисте рекли да имате срећан брак? Све су то питања на које одговор даје преноси искуство једног брачног пара из Велике Британије.
Ниме, Клер и Џон упознали су се прије 20 година на послу. Између њих се родила велика љубав. Њихов сексуални живот био је врло страствен и активан. Убрзо су се вјенчали и добили сина. Међутим, као и код многих других парова, страст је напослетку нестала, а самим тим су престали да имају сексуалне односе. Клер је за сајт Хигх50 описала је како изгледа њихов брак без секса.
- Смијешно је када се сјетим раних дана своје везе с Џоном и схватим колико нам је секс тада био важан. Тешко је замислити да смо то уопште били ми. Када смо се упознали на послу, одмах смо осјетили физичку привлачност једно према другом. Увијек се шалим како сам прије његовог лијепог лица примјетила његову лијепу задњицу у Левис фармеркама. Првих десет година наш сексуални живот био је активан, пустолован, а секс је био лијепак који нас је држао заједно.
Деветнаест година након што смо изговорили судбоносно ‘да’, драго ми је што могу рећи да је наш брак чврст и срећан. Наравно, било је пар препрека на путу. Моја постпорођајна депресија након рођења нашег сина Алекса. Џонова криза средњих година након што је проглашен технолошким вишком и добио отказ. Али ми и даље осјећамо љубав и оданост једно према другом.
Међутим, нисмо имали сексуални однос од 2008. године. Још увијек сваке вечери дијелимо велики кревет у нашем дому у Јоркширу. Љубимо се, мазимо и имамо тактилну, њежну физичку везу, али прошло је много година откако смо водили љубав.
Клер је наставила: „Истина је да не могу бити срећнија због наше ситуације, а исто важи и за Џона. Не осјећам се одбачено зато што је мој либидо, баш као и његов – ослабио. Секс више није начин на који се волимо, није дио нашег односа и то је сасвим у реду зато што се обоје због тога осјећамо једнако. Била бих забринута за свој брак да више нисмо њежни једно према другоме на друге начине, али јесмо и увијек смо били отворени једно према другоме по питању наших осјећања. Секс ме престао занимати када сам ушла у менопаузу, а то није нетипично. Секс је постао неугодан, а напослијетку и непожељан.
Испричала сам Џону како се осјећам и рекао је да разумије. У том тренутку он је добио отказ па је преиспитивао самог себе па му секс и није био у мислима. Мислила сад да ће се мој либидо вратити након менопаузе, али није. ‘Што ако се никада не врати’, упитала сам Џона једне вечери у кревету.
‘Није то ништа због чега бисмо требали бити забринути. У педесетим смо, у доброј смо форми, здрави смо и још увијек смо заљубљени. Не видим ништа позитивно у томе да будемо забринути због секса, ако га ниједно од нас не жели’, одговорио ми је.“
„Његов одговор је био логичан и охрабрујућ. Наш брак би био у невољи да једно од нас још увијек има потребу за страственим тренуцима на дневној бази, али обоје смо са задовољством кренули у нову фазу наше везе.
Можда ово звучи превише лако, али одувијек сам се осјећала сигурно у свом браку. Срећни смо јер смо одувијек отворено разговарали о о свему што нас мучи. На почетку везе водили смо љубав до зоре. Данас радије навучемо своје чизме, упутимо се у дугачку шетњу и ручак у локалном пубу или за викенд одлетимо у Париз или Будимпешту. Обоје волимо кувати и бринути се о кући. Проводимо вријеме са својим сином и сањамо о куповини имања у Француској које ћемо сами реновирати.
Имамо планове и снове, али не треба нам секс да бисмо их остварили. Треба нам осјећај блискости који произлази из дијељења кревета, вечерњег мажења на каучу и држања за руке током шетње.
Знам да ће нас људи осуђивати. Рећи ће да нешто није у реду с нама, да нам нешто недостаје, да постоји нешто неприродно у нашем целибату. Ми се с тим не слажемо. - завршила је своју исповијест Клер.
