На велика врата, на наше просторе, вратио се пертусис, велики кашаљ, болест коју је још у 9. вијеку описао арапски љекар Авицена, а за коју смо вјеровали да је искоријењена.
Од почетка године па до 6. децембра у Србији је, према подацима "Батута", пријављено укупно 458 потврђених случајева великог кашља. Међутим, забрињава податак да смо током цијеле прошле године имали само пет обољелих.
С обзиром на то да се ради о високозаразној болести, али и чињенице да дио дјеце уопште није вакцинисан или је непотпуно вакцинисан, као и да имунитет након вакцинисања и обољевања слаби, па је могуће поновно заражавање у блажем облику, епидемиолози очекују да ће број обољелих у наредном периоду расти.
Тестирање у Институту "Батут"
Због тога је Институт за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут“ крајем новембра обавијестио грађане да ако кашљу дуже од двије недјеље, а тај се кашаљ не може довести у везу с другим обољењима, могу код њих урадити лабораторијско испитивање како би се установило да ли је у питању велики кашаљ.
Инфектолог Светлана Поповић описала је пертусис и открила као настаје у људском организму.
"Пертусис је акутно инфективно контагиозно обољење које изазива бактерија bordetella пертусис. Карактерише га кашаљ у виду зацјењивања, због чега се зове велики кашаљ, зацјенка, магарећи кашаљ или кукурекавац", објашњава др Поповић. Према њеним ријечима, велики кашаљ је космополитско обољење, није сезонског карактера, а најчешће оболијевају дјеца од једне до пет година.
"Нису поштеђена ни одојчад, већ од другог мјесеца живота, док школска дјеца оболијевају рјеђе. Врло ријетко оболијевају и одрасли, ако раније нису боловали или нису вакцинисани", прича докторка за Курир.
Инфекција се брзо шири
Извор заразе, наводи докторка, искључиво је болесник од самог почетка, а заразност траје 4 до 5 недјеља код нелијечених пацијената, а 1 до 2 недјеље код лијечених.
"У питању је капљична инфекција са врло високим индексом контагиозности. Приликом кашља ваздушна струја је веома јака, те се капљице могу распршити неколико метара далеко, што повећава могућност ширења пертусиса. Зато су пре системске вакцинације епидемије биле честе и захватале су сву децу једне школе, дворишта, улице, па чак и цијелог села", каже докторка Поповић.
Болест има 3 стадијума
Болест има три стадијума, катарални, који траје 5 до 15 дана, карактерише га сув кашаљ, углавном ноћни и тада је болесник заразан.
"Други стадијум је зацењивање, који карактеришу напади кашља са зацењивањем. Врло често се зацењивање завршава повраћањем. Кашаљ и зацјењивање ремете функцију дисања, тако да могу настати хипоксемија и апничка криза. Такође, за вријеме зацјењивања могу да се јаве различите механичке компликације, као што су повећан притисак у лобањи, грудном кошу и трбуху. Овај стадијум траје 2 до 3 недјеље. Изолација обољелог до треће недјеље зацјењивања, нарочито је то важно за дјецу у чијим породицама постоје одојчад, мала и болесна дјеца, за које ова болест може бити и смртоносна", објашњава даље докторка.
Компликације могу да буду веома озбиљне
Посљедњи стадијум је стадијум реконвалесценције или опоравка, када се кашаљ смањује, опште стање се побољшава.
"До потпуног оздрављења може проћи 2 до 3 недјеље, некад и до два мјесеца. Клинички облици варирају од лакших до тешких форми које су углавном праћене компликацијама попут бактеријске упале плућа, запаљења средњег ува, запаљења цријева, крварења, упале мозга и поремећаја стања свијести. Упале мозга могу да оставе код дјеце трајне посљедице, психичку заосталост, говорне мане, епилепсију", каже она.
Терапија која се примјењује код великог кашља је антибиотска и симптоматска, углавном је усмјерена против кашља.
"Такође је важан начин исхране дјеце, који се базира на мале и калоричне оброке, хранити их након зацјењивања како би се се избјегло провоцирање кашља и повраћање. Такође, дијете не хранити пред спавање, јер иначе ноћу чешће кашље", објашњава докторка Поповић за поменути портал.
