Оно што је у тинејџерском добу било важно, губи на значају касније, док неке друге ствари постају круцијалне. Ово се односи и на одабир партнерки.
Наиме, истраживања показују да оно што је у тинејџером добу добу било савршено, престаје да бива тако када постану зрели мушкарци.
Мушкарци у тинејџерском добу, односно до двадесете године, испред свега стављају изглед, односно, личност и карактер жене им ни најмање није битан. У преводу, секс и физичка привлачност су оцијењени као најважнији, а занимљива је чињеница да су склони и лутању, што се приписује незрелости.
Тридесете доносе другачије погледе. Тада већина мушкараца почиње да вреднује квалитете особе. Тако им је веома важно да имају поред себе некога са ким могу да комуницирају. На њихову промјену критеријума утиче и окружење, јер пријатељи углавном тада желе да се осамостале и имају сталног партнера.
У четрдесетим, уколико су сами, у потрази су за женама које су остварене, самосталне, али и финансијски независне. Ипак, ових мушкараца је мање, јер ријетко који је "соло" у тим годинама, а обично је ријеч о мушкарцима који су се развели или су имали неки проблем у остваривању везе.
За разлику од четдесетих, у педесетим годинама мушкарци желе романсу, стабилност и финансијску сигурност. Тада им је мање важна каријера своје партнерке, као и то да ли је породичан тип или не. Њима је тада потребно друштво особе са којом ће се лијепо слагати, уживати у мирним тренуцима, али и имати заједничке циљеве.