Амерички психолог са Универзитета у Вашинготину Џон Готман истраживао је тему прељубе и открио да се прије тог чина у браку догађа ових седам ствари.
Посвећеност
У браку партнери упућују вербалне и невербалне захтјеве за пажњу и подршку. Готман то назива „понудом“. На примјер, то је када једна особа дође кући и жели да разговара о нечему што се догодило тог дана, или тражи помоћ у кућним пословима, или невербални знак који води ка сексу. Готман је открио да је један од кључних састојака срећног брака то што се партнери окрећу једни другима за испуњење потреба и одговарају на њих позитивно.
Супротно од тога је чест негативан одговор за потребе друге. на примјер, док партнер прича о томе како је провео дан, друга страна не скреће поглед са ТВ-а, или када молбе за помоћ око кућних послова буду игнорисане, или се један партнер често окрене и оде да спава када им други приђе због секса или мажења.
Навикавање на одбијање
У овој фази, партнер се навикава да буде одбијен. Могуће је да је повријеђен, осјећа се тужно, љуто, изоловано, али скрива своја осјећања да би се избјегла свађа. Ова осјећања постају све интезивнија сваки пут када се особа поново осјети да је одбијена. Почиње све мање да тражи пажњу јер очекује да ће је друга страна поново одбиити.
Проблем поређења
Партнер у у свом уму гради слику идеалног партнера који му поклања пажњу, подржава га, слуша, а та слика је потпуно супротна са сликом супружника. Када сте се вјенчали, сваки партнер је мислио да је онај други у поређењу са било ким бољи, односно најбољи избор за вас. Када се јавља мисао да постоје други који су бољи од онога што сте ви изабрали, повећава се ризик од прељубе.
Осипање повјерења
Дешава се када партнер више не вјерује супружнику и сматра да он никада неће моћи да задовољи његове/њене потребе. Што се особа негативније осјећа, то више смањује и брише позитивне стране супружника. Особа почиње да се фокусира само на негативне карактеристике партнера.
Свађе
Тада супружник почиње негативно да говори о супружнику који га игнорише. Долази до свађа, једна страна износи отворене критике против друге. Једно другом указују на грешке, а занемарују преузимање одговорности за своје.
„Однос оцрњивања“
Идеализују мисао о бољој вези и имају потребу да омаловажавају партнера. Јавља се мисао – „Можда би нам било боље да се растанемо.“ Особа већ почиње да тражи алтернативне начине да задовољи потребе за друштвом и сексом.
Граница је пређена
Пошто је партнер отписао свог супружника, почиње да тражи друге људе. Прелази се граница и улази у аферу, а у тренутку слабости, партнер ће ово примијетити. И долази до коначног рјешења – да ли је вријеме за крај односа или превазилажење преваре и помирење.
Када се у односу појаве овакви проблеми, неопходна је отворена и искрена комуникација, али без свађа. Увијек треба отворено указати на оно што вам смета, недостаје, шта вас жуља, а уколико то не можете сами, онда можете ангажовати брачног терапуте.
Уколико ствари у односу крену по злу, боље је рјешење разићи се, него варати. прељубом често можемо варати и себе, али након афере брзо се враћамо у реалност. Комуникација је предуслов сваке срећне љубави, па тако и шанса за боље разумијевање и смањење ризика од прељубе.
(Сенса)
