Што се тиче прве љубави, многи су прошли кроз период који Хелен Фишер, неурознанственица са Института Кинсеј, назива фазом „протеста“, у којој одбачена страна очајнички жели да поврати особу која их је напустила.
Фишер и група научника подвргнули су скенирању мозга 15 људи чије су недавно напустили партнери помоћу функционалне магнетске резонанце (фМРИ).
Када су им рекли да погледају слику бившег партнера, активирала су се подручја мозга одговорна за добитак и губитак, жудњу и регулацију емоција, као и подручја мозга за романтичну љубав и блискост.
– Након раскида, не престајете вољети ту особу, може се чак догодити да је заволите још више. Активира се главни регион мозга одговоран за зависност – каже Фишер.
Према њеним ријечима, у том тренутку код одбаченог љубавника расте ниво допамина и неуротрансмитера норепинефрина, што је повезано с повећаним нивоом стреса и потребом за потрагом за помоћи. Она то назива „привлачношћу фрустрације“.
Вјерује се да због тога, у веома емотивним тренуцима, неке напуштене особе посежу за драматичним гестовима како би се поново спојиле са предметом своје жеље.
Опсесивне мисли
Код напуштених жена и мушкараца био је активан "nucleus accumens" , главни дiо мозга повезан са зависношћу. Учесници студије Хелене Фишер гајили су „опсесивне“ мисли о ономе ко их је напустио и чезнули за емотивним сједињењем са тим партнером.
– Страх од раздвајања је као када одвојите штене од мајке и оставите га самог у кухињи, оно јури у круг, лаје и цвили. Парови који се више пута разилазе и мирују још увијек су, на хемијском нивоу, зависни један од другог и стога нису у стању да донесу чврсту одлуку док та зависност не ослаби – рекла је Фишер.
Баш као и хемијске реакције у нашем мозгу, постоји много разлога због којих људи имају тенденцију да оживљавају прошле неуспјеле везе. Ако се партнер послије раскида виђа с неким новим, то може убрзати нестанак старих осјећања и смањити вјероватноћу помирења.
Неки људи, опет, боље балансирају количину страсти након раскида и тако повећавају вјероватноћу опроста. Такође, осјећај да у вези није све ријешено може довести партнере у искушење да покушају поново.
