Када са неким имамо дубоке разговоре послије поноћи, осјећамо задовољство јер имамо утисак као да можемо да подијелимо све своје мисли и осјећања, да нас саговорник неће осудити, да ојачавамо међусобни однос... Иако су ово осјећања која многи од нас доживљавају током касних ноћних разговора, шта се тачно дешава у нашим мозговима током ових сати? Шта је то што ове расправе чини тако убједљивим? Постоје два могућа научна објашњења.
Постоји нешто веома посебно у разговорима "од срца" који се дешавају након поноћи, када дјелује као да је остатак свијета тих. Ови интимни ноћни дијалози су праћени позитивним утисцима, са којима се многи од нас могу повезати, као што су:
Појачана емоционална блискост: Без обзира са ким причамо, у касним сатима се јавља осјећај интиме, који се често не појављује током дневних интеракција. Ноћна тишина може да створи сигуран простор за дијељење личних прича, тајни и разоткривање емоција.
Вријеме нестаје, долази слобода: Чини се да уобичајена временска ограничења нестају - нема притиска због предстојећих састанака или задатака, разговори се могу одвијати слободно, што често доводи до неочекиваних тема.
Већа искреност и рањивост: Чини се као да ноћ подстиче уклањање свакодневних "маски" које људи носе. Многима је угодно да буду аутентични "у глуво доба ноћи", гдје их нико осим саговорника не може видјети и чути. Нестаје страх од осуђивања и долази до разговора који су искренији и рањивији него што нам свакодневне интеракције и друштвене норме обично дозвољавају.
Филозофске и егзистенцијалне теме: Током "ноћне тишине", без било чега што нам одвлачи пажњу, долази до разговора о великим животним питањима и личним вриједностима, јер се ствара међусобно повјерење. Дјелује као да информације које се размјењују у овим сатима никада неће бити разоткривене. То људима даје простора да залазе у дубоке, егизстенцијалне теме, које углавном нису прикладне за дневне интеракције.
Многи се могу повезати се наведеним примјерима, али какава се то "магија" дешава у нашем мозгу када откуцају сати послије поноћи? Стручњаци су за "Форбс" објаснили да постоје два могућа разлога:
Рецептори задовољства у мозгу се мијењају у касним сатима
Нивои одређених неуротрансмитера (хемијски преносиоци мозга) ноћу се мијењају на занимљиве начине, према једној анализи из 2022. године. Док се неуротрансмитери, као што су норепинефрин (повезан са концентрацијом и будношћу) и серотонин (повезан са расположењем и благостањем) смањују у припреми за спавање, други кључни "играч", допамин, иде мало другачијим путем.
Допамин је повезан са позитивним осјећањима, наградом и мотивацијом, а откривено је да током ових касних сати достиже врхунац. Појачани допамин може продужити нашу будност, тако да се осјећамо врло сконентрисано на тему о којој разговарамо. Такође је утврђено да допамин подстиче особине као што су креативност, различити надражаји или тражење новитета (импулсивност), што може довести до динамичне и незаборавне размене емоција, искуства, мишљења...
Недостатак сна може имати директан утицај на нашу друштвеност
Једна студија из јануара показала је како недостатак сна утиче на наше расположење и понашање. У овом истраживању, научници су посматрали мишеве који данима нису спавали и открили су да недостатак сна може да изазове: повећану физичку активност, појачане друштвене и сексуалне интеракције и смањење акција сличних депресији. Утврђено је да су ове промјене уско повезане са претходно наведеном активношћу допамина у одређеним регионима мозга.
Истраживања су открила да акутни губитак сна повећава ослобађање допамина, посебно у медијалном префронталном кортексу, подручју мозга повезаном са доношењем одлука и друштвеним понашањем. Ово би могло објаснити зашто људи на крају ноћних разговора често примјећују да су открили много више информација о себи него што су планирали.
Разговори послије поноћи су посебно искуство, које може знатно да обогати наше животе и односе са другима. Међутим, важно је да их уравнотежимо са нашом потребом за сном, јер редовно прескакање сна може имати веома негативан утицај на наше физичко и ментално здравље.
Оно што ове разговоре чини тако посебним је то да нису свакодневна појава, већ "чаробна ријеткост", која може заувијек да нам уљепша међуљудске односе и промијени перспективу о различитим животним темама. Због тога је најбоље да уживамо у њима када се спонтано догоде, али не би требало да запостављамо потребу за ноћним одмором.
