Prvi hamburger napravljen od laboratorijskog mesa nastao je u Holandiji 2013. godine i od tada je sve više kompanija počelo da se interesuje za ovu tehnologiju.
Godišnje se potroši oko 300 miliona tona mesa, što je više nego duplo u odnosu na količine proizvedene pre 30 godina. Proces proizvodnje sve više utiče na klimatske promene, jer je odgovoran za emitovanje oko 14,5 odsto gasova koji utiču na formiranje efekta staklene bašte.
Neki tvrde kako još uvek nema dokaza da je proces proizvodnje mesa u laboratorijama održiv. Neki drugi se bave problemom ukusa, pa pitaju „da li ovakvo meso može uopšte da ima dobar ukus“? Ljudi koji su ga probali tvrde da ima pa je, na primer, u francuskom restoranu “Žardinjer” „laboratorijski hamburger“ od mesa iz kompanije Impossible Foods, jedna od najpopularnijih stavki na meniju.
Impossible Foods nastavlja da razvija svoj veštački hamburger, te je tako nastao i Impossible Burger 2.0, koji je predstavljen na CES-u tokom prošle nedjelje. Radi se o značajnom poboljšanju i receptu koji nudi bolje nutritivne vrijednosti, ukus i teksturu koji su bliži pravim hamburgerima, uvjeravaju vodeći ljudi kompanije.
Prvi Impossible Burger poslužio je da se odrede nedostaci, a kritike su upotrebljene za poboljšanja u okviru verzije 2.0. Najviše pažnje se posvetilo nutritivnim vrednostima, pa je u okviru nove verzije smanjen broj kalorija, soli i masti, a poboljšan je i kvalitet proteina. Da bi se poboljšala tekstura, pšenični protein zamenjen je sojinim jer bolje funkcioniše sa proteinima iz krompira koji se takođe nalaze u novoj verziji.
Prehrambena budućnost je tu, pa bi pravo meso moglo da bude skroz eliminisano iz brze hrane, budući da “nove verzije” mesa nude slično iskustvo, koje bi u budućnosti trebalo još da se približi onome što su do sada nudile isključivo krave.
