Јарен Гамонган има двије године. Живи у Апајаи на Филипинима. Рођен је са много косе, црним залисцима и маљама које су му испуњавале лице, врат, леђа и руке.
Његова сујеверна мајка Алма вјеровала је да је дјечаков изглед посљедица проклетства које је пренијела на себе када је појела дивљу мачку док је била трудна са дјететом.
Упркос Алмином увјерењу, нема медицинских доказа да је конзумација мачака изазвала ово стање.
Рекла је да је током трудноће имала неконтролисану жудњу за дивљим мачкама, егзотичним јелом које се налази у забаченом планинском региону гдје живи. Алма је потражила црну мачку од сеоских пријатеља и дала је сотирати са зачинским биљем - одлука за коју је касније пожалила када се Јарен родио.
Комшије су је наставиле хранити идејама о проклетству, али када је овог мјесеца коначно одвела Јарена код квалификованих љекара, открили су да има здравствено стање које се зове хипертрихоза.
Невјероватно риједак синдром погађа само „једног од сваке милијарде људи“, јер је од средњег вијека у свијету пријављено само 50 до 100 случајева.
Мајка се брине да ће његов јединствени изглед бити изазов у школи.
Од троје Алмине дјеце, средње дијете - Јарен једино тако изгледа. Рекла је да је Јарен био срећан и разигран дјечак, али се жали да има осип који сврби када вријеме постане вруће.
- Окупаћу га кад буде вруће. Покушали смо чак и да ошишамо косу, али би само израсла још дужа и гушћа, па смо престали да то радимо - објаснила је она.
Након што је овог мјесеца видјела бебу Јарен, дерматолог др Равелинда Соријано Перез је рекла:
- Вјерујемо да је ово насљедно стање, али је веома ријетко. Једна од само једне милијарде људи може да га има.
Додала је да иако хипертрихоза нема лијек, третмани као што је ласерско уклањање длака могу помоћи овом стању. Покушаће да ураде десет сесија за четири до шест недјеља, а затим да посматрају.
Мама Алма сада моли добре људе за новчану помоћ.
Шта је хипертрихоза АКА - "синдром вукодлака"?
Хипертрихоза, позната као "синдром вукодлака", ријетко је стање које изазива прекомјерни раст длака било гдје на тијелу. Може да утиче и на жене и на мушкарце.
Ненормалан раст длаке може покрити лице и тијело или се јавља у малим мрљама. Хипертрихоза се може појавити при рођењу или се развити током времена. Узроци хипертрихозе нису добро схваћени, иако постоји облик болести који има тенденцију да се јавља у породицама. Урођена хипертрихоза може бити узрокована реактивацијом гена који изазивају раст косе.
Чини се да су се еволуцијом угасили гени који узрокују прекомјерну длакавост код људи јер нису имали никакву вриједност. Грешком за коју још увијек нема познатог узрока, чини се да се ови гени за раст косе „укључују“ док је беба још у материци. Када се појави у каснијој животној доби, то може бити због неухрањености, поремећаја у исхрани, лијекова, рака или аутоимуног стања.
Хипертрихоза нема лијек или познато средство за превенцију. Ризик од одређених облика стечене хипертрихозе може бити смањен избјегавањем одређених лијекова, као што је миноксидил. Лијечење хипертрихозе укључује уклањање длака кроз разне краткорочне методе укључујући бријање, хемијску епилацију, депилацију воском, чупање и бијељење длака.
Дугорочна рјешења укључују електролизу и ласерску хирургију.
