Некада веома популарно словенско име Гордана, посљедњих деценија се све рјеђе чује.
Име које је било често од Словеније до Русије носе моћне жене, оне које су предодређене за нешто велико.
Име Гордана има пренесено значење у смислу “она која је достојанствена”, “која је неумољива”, “особа која је склона да ријеши сваки проблем”, “она која је узвишена и поносна”, “владарка мисли и дјела”.
Са друге стране, много прихватљивија и чешћа теорија о поријеклу имена Гордана јесте она по којој ово име потиче од словенског придјева “горд”, односно надмен, узвишен, поносан.
Према појединим етимолошким теоријама постоји увјерење које тумачи да је поријекло имена Гордана потекло од грчког мушког имена Гордианос или Гордиас (Гордан или Гордије) која значе “компликован”, “нерешив”, “тежак”, “замршен”.
Име Гордије најпознатије је по чувеној метафори о Гордијевом чвору, причу у коју су уткане двије прастаре легенде.
Према првој, сиромашни фригијски сељак по имену Гордије годинама је у зноју свог лица обрађивао земљу да би преживио и прехранио многобројну нејач, кад га је једног дана опколико јато птица које му је пророчица протумачила као предсказање да ће постати краљ.
Послије неког времена у Фригији су настала тешка времена, братоубилачки рат пријетио је да уништи народ, због чега је успостављена краљевину, а Гордије, како је и предсказано, постао је краљ и добар владар. Подигао је велики и раскошни храм Гордион, а његова кола са рудом, на којој је јарам био тако чврсто привезан да тај чвор нико није могао развезати, стајала су на почасном мјесту у Аполоновом храму.
По том неразмрсивом чвору, који је завезао Гордије, настао је израз Гордијев чвор, са значењем: “нешто веома замршено; несавладива тешкоћа, неријешив проблем; тежак, неријешив задатак”.
.webp)
Друга легенда је наставак прве и говори о Гордијевом чвору и Александру Великом Македонском, који је, када је покорио и објединио цијелу Грчку, наставио даље да осваја и стигао до Фригије, гдје је владала легенда да ће онај који размрси Гордијев чвор завладати цијелом Азијом.
Стигавши у Гордион, Александар је разгледао Аполонов храм. Када је видио неразмрсиви вез на посвећеним Гордијевим колима, латио се мача и једним ударцем пресјекао чувени Гордијев чвор. Тако је, по легенди, отворио себи пут у широка пространства Азије.
Иза њега је, поред ратничке славе, остао израз “пресећи Гордијев чвор”, што значи “једним потезом ријешити заплетен, тежак проблем”, “силом или на најнепосреднији начин ријешити тако тешко питање”.
