Припреме за трудноћу обично почињу унапријед – често пар сазријева заједно одређено вријеме прије него што одлуче да су спремни за дјецу. Наравно, то није увијек случај јер трудноћа није нешто што баш увијек можете да планирате – неко непланирано остане у другом стању, неке жене планирају, али потраје и по неколико година док не затрудне.
Чињеница је да жене данас, уопштено гледавши, рађају касније него што је то био случај прије 20, 30 и више година. Углавном влада мишљење да је трудноћа у каснијим годинама тежа и ризичнија, а сада је истраживање открило у којим годинама је најбоље и најбезбједније да жена роди дијете – изненадићете се.
Најбоље године за рађање
Научници са "Семелвајс" универзитета у Будимпешти, Мађарска, анализирали су 31.128 трудноћа погођених нехромозомских развојним поремећајима, а затим су их упоредили са 2,8 милиона порођаја који су забиљежени у протеклих 30 година. Оно што су установили је да постоји одређена корелација између генетских поремећаја попут Дауновог синдрома и старости будуће мајке.
Научници кажу да ризик од развојних поремећаја код бебе расте заједно са годинама будуће маме, те да је већи чак 15 до 20 одсто у поређењу са трудноћама млађих жена.
Које су онда најбоље године за рађање? Научници из Мађарске сматрају да је најбезбедније родити дијете између 23. и 32. године живота, односно тада је најмањи ризик од урођених аномалија.
Типови и узроци поремећаја у развоју фетуса
Током студије су научници анализирали фетусе старијих мајки и открили да је ризик од урођених дефеката врата, главе, очију, ошију, двапут већи у трудноћи код жена старијих од 40 година, у поређењу са млађим трудницама. Такође, примјећен је 34 одсто већи ризик урођених аномалија уринарног система.
Ризик од срчаних проблема код фетуса чије су мајке млађе од 22 године је седам одсто, док је код мајки старијих од 32 године тај ризик повећан на 33 одсто.
Дакле, с једне стране, ризик од аномалије расте што су мајке старије, али постоји и код оних млађих од 22 године, а ево и зашто. Главни фактор који трудноћу код веома младих мајки чини ризичнијом је конзумирање алкохола и дрога јер тако младе дјевојке често нису још увијек спремне за трудноћу и бебе, мада то, наравно, није правило.
С друге стране, код будућих мама старијих од 32 године, проблеме прави акумулација негативних утицаја из животне средине, попут загађеног ваздуха, изложености хемикалијама, али утицај имају и старење јајних ћелија и ендометријума.
Али, на крају треба узети у обзир и да је све то статистика, те да постоје многе жене које су имале сасвим здраву и уредну трудноћу и родиле здраву дјецу и прије 22. године и послије 40. године живота. Свакако, редовни прегледи у трудноћи и здраве животне навике могу да смање ризик од проблема.
