Марина је рођена вантјелесном оплодњом, а онда је ДНК тест показао страшну истину

Између судских процеса и потраге за идентитетом, Марина Видовић износи потресну причу о крвним везама и снази породичне љубави.

Република Српска

Каран: Неће проћи никакви удари на институције Српске

У ком тачно тренутку почиње наша прича? На рођењу? При сусрету наших родитеља? Или много раније? Марина Видовић никада се није бавила тим питањем, прихватајући свој живот као нешто сасвим природно. Све док једно откриће није срушило све што је знала о себи.

Швајцарски лист “Блик” разговарао је са Марином Видовић у Цириху. Са 33 године објавила је књигу “Бити исправан у животу који то није: случајност и поријекло”. У овом дијелу износи интимну причу о својој породици, потрази за идентитетом и потресу изазваном грешкама клинике за вантјелесну оплодњу.

Марина Видовић одрасла је у кантону Тургау заједно са старијом сестром Кристином. Њихови родитељи, Милушка и Томислав, доселили су се из Србије у Швајцарску. Њена прва сјећања везана су за љета проведена у домовини:

"Попут птица селица, сваке године враћали смо се у земљу поријекла мојих родитеља", пише у својој књизи.

Сјећа се баке која је дочекује у сузама, мириса кафе у малој кухињи и цвијећа у башти.

Занимљивости

Ево одакле им девет живота: Откривено зашто се мачке увијек дочекају на ноге

Обје сестре рођене су путем вантјелесне оплодње. Поступак је обављен у једној аустријској клиници специјализованој за медицински потпомогнуту оплодњу, под надзором љекара Херберта Цеха. У породици то никада није била тајна – о томе се говорило отворено.

Како су сестре Кристина и Марина сазнале да то нису

Први шок догодио се 2009. године, када јој је отац преминуо од тумора на мозгу. Неколико година касније услиједио је нови потрес: њена сестра Кристина открила је да њена крвна група не одговара крвним групама родитеља.

Република Српска

У 101. години преминула мајка два погинула борца ВРС

ДНК тест потврдио је незамисливо – Кристина нема никакву биолошку везу са њима. У породилишту је дошло до замјене ембриона.

"Сјећам се да сам рекла сестри: 'То ништа не мијења. Ти си и заувијек ћеш бити моја сестра'”, присјећа се данас Марина Видовић.

"Ко то није доживио, тешко може да разумије какав је то осјећај", рекла је.

Док је породица покушавала да прихвати ову страшну вијест, услиједило је још једно откриће: Јајна ћелија Маринине мајке оплођена је спермом непознатог мушкарца.

Тужба против клинике за вантјелесну оплодњу

"Моје постојање почивало је на лажи", пише Марина.

"Одједном ми је цијели живот дјеловао као привид", рекла је.

Свијет

Хамнеи одбио приједлоге за примирје или смиривање тензија

Човјек који ју је одгајио није био њен биолошки отац. Ситуацију додатно компликује то што он више није жив.

"Најболније је било то што више не могу да разговарам о томе са њим, човјеком који је био најважнији у мом животу".

Ипак, проналази једну утјеху:

"Умро је увјерен да смо његове биолошке кћерке", истакла је.

За разлику од своје сестре, Марина ипак има биолошку везу са мајком. Али сумња остаје: ко смо ми када један дио слагалице недостаје?

Породица тада покреће дуг судски поступак против клинике. Установа није била у стању да пружи идентитет биолошких родитеља нити да објасни своје пропусте. Године 2018. процес је завршен вансудским поравнањем и новчаном одштетом, али мистерија је остала.

Сцена

Вјештачка интелигенција оцијенила која је највеселија српска пјесма

"Када не знате одакле долазите, не тражите само родбину, тражите и себе", објашњава она.

Сјећа се да је посматрала непозната лица на улици, покушавајући да пронађе сличности.

Још већа блискост у породици

Писање је постало начин да се суочи са свим тим питањима.

"Писање ми је помогло да прихватим догађаје и помирим се са својом причом", каже она.

Тај процес довео ју је до једног закључка: сродство је биолошко, али припадност је избор који се доноси сваког дана.

"Моја мајка никада није правила разлику између нас. Ако су ови изазови нешто промијенили, то је да су нас још више зближили".

Хроника

Шаком ударио полицајца због алкотеста, пријети му до пет година затвора

Ипак, жеља да сазна своје поријекло никада је није напустила, иако је дуго осјећала као да тиме издаје свог преминулог оца. Та питања никада је неће потпуно напустити.

Послије година потраге, коначно је пронашла свог биолошког оца. Њихов први сусрет догодио се прије само неколико мјесеци. Данас су и даље у контакту.

Право да се зна истина

Кроз своју књигу Марина Видовић залаже се за једно основно право: право сваког дјетета рођеног уз помоћ медицински потпомогнуте оплодње да зна своје биолошко поријекло.

"Никоме не желим да живи са оваквим питањима без одговора. Свако би требало да има слободу да одлучи да ли жели да зна истину или не – али та могућност мора да постоји".

Свијет

Снимљени удари на америчку Амбасаду

Данас на свој живот гледа другачије. Њена прича можда је почела много прије њеног рођења – одласком њених родитеља у Швајцарску и низом случајности које су обликовале њихов пут.

"Сама чињеница да данас постојим огроман је дар", закључује Марина.