Сестре Маријем и Ндеј Ндиаје рођене су као сијамске близнакиње 2016. године
Када су Маријем и Ндеј рођене, нико није очекивао да ће живјети више од неколико дана. Дјевојчице сада имају седам година, а сматра се да су једини нераздвојени сијамски близанци у Европи.
Сестре Маријем и Ндеј Ндиаје иако имају јединствене личности и расположења, ослањају се једна на другу да би преживјеле.
„Када ти од почетка кажу да нема будућности, ти само живиш за садашњост“, каже њихов тата Ибрахима.
Сијамски близанци су ријетки, статистика каже да долази један случај на 500.000 живорођене дјеце у Великој Британији. Отприлике 50 одсто сијамских близанаца буде мртворођено, а око 30 одсто умире у року од 24 сата након рођења.
Дакле, то што Маријем и Ндеј славе свој седми рођендан са пријатељима не само да је велика радост за Ибрахиму, већ и за докторе који су се бринули о њима.
Ове дјевојчице имају један пар ногу и карлицу, али свака има кичмену мождину и срце. Морају да имају константну његу, али иду у редовну основну школу у јужном Велсу са својим другарима.
„Оне су борци и свима су показале да нису у праву. Моје кћерке су веома различите. Маријем је веома тиха, интровертна личност, док је Ндеј веома независна. Не бих се претварао да је лако, али ово је огромна привилегија. Осјећате се срећним што сте свједоци ове непрестане борбе за живот“, прича тата ових дјевојчица.
Лоше вијести на рођењу
Када су близнакиње рођене у Сенегалу 2016. године, њихови родитељи су чекали једну бебу. Љекари нису очекивали да ће дјевојчице живјети дуже од неколико дана.
„Спремао сам се да их изгубим врло брзо. Једино што смо могли да урадимо је да будемо поред њих и да им не дозволимо да саме иду кроз све. Врло смо јасно и рано видјели да имамо посла са ратницама, који не одустају од живота“, рекао је Ибрахима.
Вјеровало се да је за њихов опстанак најбоље да буду раздвојене. Након што је звала болнице широм свијета „молећи“ за помоћ, породица је стигла у Велику Британију на лијечење у Болницу Грејт Ормонд стрит у Лондону, 2017. године.
Ибрахима се надао да ће реномирана дјечија болница, која је раздвојила више сијамских близанаца него било која у свијету, моћи да раздвоји и његове дјевојчице и да ће моћи да се врате кући својој браћи и сестрама у Дакар. Ипак, није било тако.
Раздвајање није могуће
Анализе су показале да је Маријанино срце било превише слабо за тако сложену операцију.
Медицински стручњаци су упозорили породицу да, уколико не буду раздвојене, ниједна дјевојчица неће преживјети више од неколико мјесеци. Такође, савјетовали су љекари, раздвајање би Ндеји пружило веће шансе за преживљавање.
„То би значило да треба да убијемо једно од моје дјеце због другог. То је нешто што не могу да урадим. Не могу да бирам ко ће да живи, а ко да умре“, рекао је тада Ибрахима.
Када се њихова мајка вратила у Африку да брине о другој дјеци, Маријем, Ндеј и Ибрахима остали су у Великој Британији ради медицинске његе и њих троје су се настанили у Кардифу.
„Било је веома тешко што не можете да се вратите кући јер сте тамо оставили остатак породице и посао. Идете у непознато, али нисам превише размишљао, само сам слиједио своје срце. Моја је родитељска одговорност да се постарам да имају некога ко ће бити ту за њих. То је сврха мог живота“, објашњава отац близнакиња, који је бивши генерални директор туристичке организације у Сенегалу.
Близнакињама су потребни редовни прегледи у болници јер постоји велики ризик од инфекције и срчане инсуфицијенције.
„Прво нам је то било мало, ново узбуђење, а затим смо схватили да је то нешто о чему сам само читала у уџбеницима. Имају један пар ногу и једну карлицу. У абдомену имају много различитих органа. Не знамо тачно за све, али знамо да су неки заједнички, а да друге органе користе појединачно“, истакла је др Џилијан Боди, педијатар у Универзитетској болници у Велсу.
Према њеним ријечима, дјевојчице имају одвојене кичмене мождине са одвојеним нервима, али су потпуно координисане и не морају да говоре једна другој како да помјерају руку или како да помјерају ногу – то некако функционише.
Облачење као изазов
„Морате купити два идентична комада одјеће и однијети их код кројачице да их споји на одређени начин. Могу да имају обичне панталоне, али кукови су веома широки, тако да то мора да се преради“, наводи Ибрахима.
Породица се навикла на живот у Кардифу и близнакиње, којима је неопходна непрекидна њега, имају помоћ његоватеља који се смјењују са татом дјевојчица. Иду у трећи разред редовне основне школе, гдје у учионици сестрама помажу два специјална помоћника.
„Желим да имају нормалан живот, да се играју и смију са дјецом, да се друже и да се развијају као појединци. Не морају да се крију ни од кога, а похађање редовних школа показује да су дио друштва и да имају среће да су дио ове заједнице“, нагласио је Ибрахима.
Сљедећи изазов за Маријем и Ндеј је да покушају да стоје и ходају. Тренутно успијевају да стоје око 20 минута сваког дана уз помоћ ходалице.
„Постигле су ствари за које нико није мислио да ће постићи. Када вам на почетку кажу да нема будућности, живите за садашњост“, каже Ибрахима и додаје да зна да у сваком тренутку може добити позив да се нешто лоше догодило.
Не жели да зна колико времена ће проћи до тада већ да ће сваки дан славити живот.
„То може бити збуњујуће, али се осјећате срећним упркос свим потешкоћама које имате. Оне ми доносе такву радост. Велики је благослов бити њихов тата“, поручио је Ибрахима.
