Ријечи родитеља имају невјероватну моћ.
Они могу подржати дијете у развоју здравог самопоуздања или оставити дубоке емоционалне ожиљке.
Иако многе свакодневне фразе могу изгледати безазлено, њихова учесталост и тон могу имати дугорочне посљедице по развој деце.
Ево седам фраза које би, по мишљењу психолога, родитељи требало да избјегавају како би сачували здраву и позитивну комуникацију са својом дјецом.
1. "Разочарао си ме"
Ова фраза чини да се дијете осећа кривим и подстиче га на размишљање да је увијек потребно испунити родитељска очекивања да би било вриједно. Дијете које чује ове речи може развити страх од грешке и осјећање да се његови успјеси недовољно цијене.
2. "Зашто не можеш бити као…"
Поређење са другима ствара осећај инфериорности код дјеце. Честа употреба ове фразе може изазвати завист и комплексе, због чега дијете осјећа да никада неће бити довољно добро.
3. "Престани да кукаш, није проблем"
Када родитељи обезвређују дјечје емоције, дјеца почињу да потискују сопствена осјећања и повлаче се у себе. Такав став може довести до тога да се дијете осећа неприхваћеним или неважним.
4. "Превише си осјетљив"
Назвати дијете преосјетљивим може га натјерати да се стиди својих емоција и да их види као слабости. Осјећања су нормална и дјеца их морају слободно изражавати да би научила да управљају њима.
5. "Не можеш да урадиш ништа како треба"
Ова фраза подстиче осјећај неспособности. Критиковање сваког покрета дјетета може га обесхрабрити да покушава нове ствари и умањи вјеру у сопствене способности.
6. "Стидим те се!"
Ова изјава преноси поруку да је дијете срамота за породицу, стварајући осјећај кривице и несигурности. Умјесто тога, родитељи би требало да усмјеравају критику на понашање дјетета, а не на личност дјетета.
7. "Ја сам те одгојио, а ти…"
Ова фраза манипулише осјећањем дужности према родитељима и усађује дјетету кривицу. Ово може навести дијете да осјети да његове сопствене потребе нису важне у поређењу са очекивањима родитеља.
Ријечи родитеља стварају основу за дјечје самопоуздање и емоционално благостање.
Умјесто поређења, понудите подршку и признајте дјечју јединственост.
Професионална подршка може помоћи родитељима да развију здравије обрасце комуникације са својом дјецом.
