У једној Фејсбук групи у којој просвјетари из Србије дијеле приче из школе појавио се један састав дјечака који је одушевио многе.
Наставница српског подијелила је писмени задатак ученика основне школе уз дозволу његове мајке, наравно, анонимно, у жељи да покаже другим родитељима колико су се удаљени од своје дјеце и колика је њихова жеља да се осете битним и вриједним бар на тренутак.
Тако је један дјечак који вјероватно вапи за пажњом оца и мајке пожелио да буде ни више ни мање него телевизор.
Тема задатка је била: “За чим жудим и шта бих молио бога да ми да”, а један дјечак је пожелио је да буде оно што сваком просјечном домаћинству заокупира пажњу – а то је телевизор, а дјечак како каже “могао би да се дружи са оцем када дође са посла чак иако је уморан”.
Састав ученика је био једноставан, аргументован и изнад свега запрепашћујући, каже професорка.
“Боже, вечерас те молим за нешто што жарко желим. Желим да постанем телевизор! Желим да будем на мјесту телевизора у мојој кући, да имам свој простор, да имам своју породицу око себе и да ме с пажњом слушају када говорим. Желим да будем у центру пажње и да ме слушају без прекида и питања. Желим да се о мени брину као о телевизору. Када бих био телевизор, могао бих да се дружим са оцем кад дође са посла, чак и ако је уморан. И хтио бих да мама жели да је са мном када је тужна и узнемирена, умјесто да ме игнорише… Желим да се моја браћа и сестре свађају око тога ко ће проводити сате са мном. Желим да осјећам да моја породица с времена на вријеме све оставља по страни, само да проведе неко вријеме са мном. И на крају, хтио бих да их све учиним срећним и радосним. Боже, не тражим много. Само желим да будем као телевизор!”, написао је дјечак.
Када је, оцјењујући задатке, наставница наишла на овај састав, заплакала је.
Њен муж, који је управо ушао у кућу, упитао ју је: “Шта се дешава?”, а она је одговорила:
“Прочитај овај састав који је написао један мој ученик”.
Пошто је прочитао, муж је рекао:
“Боже мој, јадно дијете! Какви су то равнодушни родитељи!” Учитељица га погледа и рече: “Ово је састав нашег сина!…”
Испод објаве било је коментара да је ова прича из едиције “није се десило”, али чак и да је ово плод нечије маште, свакако је поука за све нас.
И да, заиста сви ми, било да смо мали или велики, понекад се осјећамо усамљено и пожелимо да будемо телевизор бар накратко, пише портал "Задовољна".
