У руралним крајевима Србије, посебно у подручјима као што је Стара планина, патријархат је имао дубоко укоријењене традиције које су обликовале живот жена.
Један од најстрашнијих обичаја везаних за брак био је начин на који се третирала дјевојка која није била невина приликом удаје. Овај обичај, иако дубоко укоријењен у прошлим временима, још увијек оставља снажан утисак на историју и културу српског села.
Стара планина, позната по својој нетакнутој природи и традицијама, била је и дом патријархалног друштва које је жену видјело кроз призму њеног односа према породици, браку и мужу. Жене су биле посматране претежно као носиоци традиције, одговорне за очување породице и домаћинства. Но, у том систему, живот жене био је подложан строгим правилима, која су се често темељила на контроли њене сексуалности и чистости.
Гордана Симоновић Вељковић из Центра "Моме", једна од заслужних за настанак серијала о Старопланинкама, а њено истраживања о патријархату у селима Старе планине до објављивања серијала трајао је око годину дана. У том процесу забиљежила је неке, данас, невјероватне, обичаје.
Шта се дешавало када дјевојка није била невина?
Када би дјевојка из села била на путу удаје, а није била невина, обичаји су налагала озбиљне и понижавајуће ритуале. У том периоду, част породице била је најочигледнији показатељ њеног статуса у заједници. Губитак невиности прије брака сматрао се тешким прекршајем, који није само носио личне, већ и колективне посљедице.
Овај обичај био је заснован на строгим и неправедним правилима која су се примјењивала пред цијело село. Вјеровало се да дјевојка која није била невина није била вриједна поштовања, и као таква, била је обавезна да прође кроз обред који је имао за циљ "прање части".
Овај обред је подразумијевао јавну срамоту, гдје је дјевојка била присиљена да пред свима потврди своју "непоштеност", често уз физичку или вербалну казну.
Овакви обреди имали су за циљ да покажу свим присутнима да је породица била "исправна" и да је њен члан поново "усправљен" у друштвеном поретку.
Невјестина чесма као симбол уласка у брак
Обичај Старопланинаца чији је симбол "невјестина чесма" знак је ступања у брак у овим крајевима. Ту би млада поливала и љубила руке свекра и свекрве, али и свог мужа.
"Ту сам ја била на воду. Ту су ујутро, тај дан кад иду… Одведу невјесту код момка и онда ујутру иде се на чесму и она се клања на свекра и на свекрву. Сједне на чесму и сипује му воду. Она му посипује и љуби му руку. Зато је то невјестина чесма", присјећа се Старопланинка Стоименка Стојсављевић у серијалу.
О томе каква осјећања навиру Старопланинкама на помен невјестине чесме, Гордана Симоновић Вељковић каже да оне "благонаклоно гледају на та окупљања, на те свадбе, на све те обичаје који су били".
Када је ријеч о доказивању невиности, млада за коју би се процијенило да није била невина прије уласка у брак, била би посрамљена, пише портал "Она".
