Јасно је да често дјеца и родитељи различито размишљају, али се на крају најчешће све изглади.
У селу Костјерово код Зворника, једна жена, прије свега мајка, одавно је престала да осјећа радост.
Након што јој је супруг погинуо на њиви, како каже старица фреза га је убила, она је остала сама.
Кроз сузе је испричала како су је дјеца оставила и како нико о њој не води рачуна.
"Дјеца су ме оставила, нити ко води рачуна о мени, нити долази. Како ми је муж погинуо све троје дјеце ме је оставило саму", прича она.
Како каже, најмлађи син није долазио 7 и по година, није их обилазио.
"Не знам што не долази тако дуго, ваљда му жена не да. Муж ми је погинуо, ни унучиће није упозна. Старија је жена од њега, он је 1985, а она 1977. Имају двоје дјеце и живе код ње у кући. Откако ми је супруг умро, са сином сам била три пута на суду. Све хоће да дели, а ништа није радио. Муж није ни упознао како треба његову дјецу, посебно млађег. Само ме обилази кћерка са зетом, која живи близу мене. Седморо унучади имам", закључује ова жена.
Каже да су се она и муж борили да отхране дјецу, али да њу сада син и не гледа.
"Били смо као робови. Он се три пута оперисао, два пута за годину дана. Син му ниједном није отишао у посјету у болницу у Тузли. Комшија је скупљао људе да му дају крв, син се није ни појавио. И данас плаче и жали га. Мене кад умрем не треба нико да жали. За мене је син умро, ја сам му рекла, никада му опростити нећу. Ни њему, ни старијој кћерки. Рекла сам сину – нећу ти бити мајка ни на земљи, ни у земљи. За срце ме је ујео, душа ме боли, али није за причу. Нисам 14 мјесеци имала никаква примања, ниједном ме нису назвали, ни питали да ли имам хљеба. Комшијама хвала, они су ми помогли", прича ова жена.
Погађа је и то што би син сада да дијели имовину у чијем стварању није учествовао.
"Син никада ништа није радио и није нас хранио. Док смо кућу градили ишао је у школу. Сада све хоће да дијели. Тужно је то. Виђам га само на суду. Већ три пута смо тамо ишли", додаје и наставља:
"Кад умрем не треба да ми долазе на сахрану, кад ме нису обилазили док сам била жива".
