Родитељи својој дјеци заиста јесу најбољи пријатељи, у смислу да им увијек желе само најбоље. Међутим, неки од њих се понашају као да су другари са својом дјецом, а то је понекад посебно изражено у односу између мама и кћерки.
Психолог Кристина Грибова наводи четири разлога зашто то није добро.
1. Неправилно изграђен породични систем
Да бисте били ауторитет својој кћерки, морате да поштујете породичну хијерархију. Мама је старија, што значи да је образованија, она коментарише понашање дјетета, има свакодневне обавезе које испуњава... Кћерка из свега тога развија поштовање према својој мајци и доживљава је као ауторитет.
Психолог истиче да другарски однос значи да у томе нема хијерархије, већ се понашате као да сте једнаки са дјететом. Психолог Грибова појашњава да због тога ситуација коју бисте иначе ријешили једном ријечју сада постаје компликована, морате да се убјеђујете и преговарате са дјететом.
"Потребно је да изградите однос са дјететом и да можете да комуницирате са доминантне позиције, али као једнаки. У исто вријеме, дијете мора да вас поштује и да зна да старији ипак има задњу ријеч", објашњава она.
2. Мањак мајчинске бриге
Мама је она која брине о свом дјетету у сваком могућем смислу, а ако су мајка и кћерка другарице, једнаке, то значи да дјевојчица не може у пуној мјери да осјети ту мајчинску бригу. Жене које се понашају као да су им кћерке другарице најчешће од дјетета траже да се понаша као одрасло, са њим причају о неким својим проблемима из приватног живота и чине да дијете вјештачки одрасте.
Овакав однос са кћерком никако није добар јер је важно пустити дијете да ужива у свом дјетињству, а не оптерећивати га проблемима и искуствима одраслих.
3. Ривалитет
У правилно изграђеним породичним односима, у којима има хијерархије, не постоје ривалитет и такмичење, који се свакако појављују у односима између двоје једнаких. У том смислу, дио је процеса адаптације када се дјевојчица пореди са својим другарицама, али је то неприродно у односу мајка-кћерка.
Многе маме које се понашају као другарице својим кћеркама покушавају да одају и такав утисак, па дају све од себе да изгледају млађе, мијењају одјећу, користе неке ријечи које су специфичне за младе.
Психолог упозорава да су овакви покушаји мајке да "сакрије" своје године некад предмет смијеха за кћерку тинејџерку и њену другарице, те да ће дијете прије или касније осјећати стид због таквог њеног понашања. Такође, истиче да ове мајке неријетко "убрзавају" одрастање свог дјетета, како би њихово другарство било прикладније.
4. Жеља за близином
Дјеца, посебно када дођу у касније тинејџерске године, жуде за слободом и независношћу – многи од њих би у том периоду жељели да живе сами. Међутим, маме-другарице имају жељу да увијек буду уз своју кћерку, да је на неки начин задржавају, што компликује одвајање дкевојчице од мајке.
Психолог Грибова истиче да млади људи у том узрасту често крију свој приватни живот, не говоре детаље о томе како проводе своје слободно вријеме и не дијеле много о стварима које су им важне – то је природан процес раздвајања сопствене личности од породице, који доприноси личном развоју.
"Наравно, морате да волите, штитите, контролишете своју кћерку, али умјерено. Најприје, треба да је научите правим вриједностима у животу, да доноси одлуке независно и да је не спречавате да стиче лична искуства", поручује психолог.
