Било да желите да правите бијели или шарени грах један од главних разлога за намакање је значајно смањење времена кувања – често за 20 до 38 процената, а Натионал Геограпхиц појашњава разлоге због којих то треба чинити.
Потапањем се такође добија најбоља текстура граха, а такође га чини лакшим за варење. То је зато што грах садржи врсту непробављивих угљикохидрата званих олигосахариди, који могу узроковати гасове и надимање.
Узевши у обзир да немамо ензиме за разградњу олигосахарида, када се сухи грах намочи, дио олигосахарида се ослобађа у воду.
Међутим, намакање граха прије кувања узрокује и да се смањи ниво лектина, врсте биљног протеина, и фитата, главног облика фосфора који се налази у сјемену биљака. Лектини и фитати се понекад називају "антинутријентима", наводи Натионал Геограпхиц.
Ови антинутријенти могу везати важне минерале попут жељеза, цинка и калцијума те смањити њихову апсорпцију у организму. Када се грах потопи у воду, фитинска киселина се активира и почиње везати минерале. Ако се та вода од намакања затим баци, заједно с њом се бацају и вриједни минерали.
Исто тако, ако се грах кува у истој води у којој је намакан, концентрација фитинске киселине у коначном јелу може бити још већа. Такође, може узроковати мучнину и гастроинтестиналну нелагоду.
Након употребе било које методе намакања, можете просути воду за намакање како не бисте поново уносили спојеве који су уклоњени. Затим исперите грах и користите свјежу воду за кување.
