Чуваркућин назив на латинском, семпервивум тецторум, значи живјети вјечно. И само име представља способност преживљавања и под различитим условима, али и мјесто гдје се оба биљка најчешће може наћи – на крововима кућа.
Љековита својства чуваркуће су посљедица јабучне и мравље киселине. Дјелује слично алое вери. Чуваркућа садржи танин, биљну слуз, масна уља, смолу и поменуте киселине. Новија истраживања су показала да садржи и флаваноиде, угљене хидрате и полисахариде.
Има антиупална, антиоксидансна, умирујућа и диуретичка својства. Облици у којима се користи су сок, облоге (маске), масти, тинктуре, чај, или као комбинација уз додатак меда.
Не препоручује се трудницама и дојиљама, а пре унутрашње употребе требало би консултовати фитотерапеута или алерголога, посебно ако сте склони алергијама.
Ова биљка је своју примјену пронашла у народној медицини, а модерна истраживања су усмјерена на полисахариде из сока чуваркуће, јер се њима приписује дјеловање на имунолошки систем, као и лијечење канцерогених обољења.
Чуваркућу је лако узгојити из њених изданака. Она је веома отпорна биљка која се може узгајати у саксијама или на отвореном.
Доступна је у различитим бојама, а нарасте до двадесетак центиметара. Гдје год да је посадите нећете погријешити, добићете диван украс, а уз то и лијек за прву помоћ. Интересантно је и то да чуваркућа дјелује и након замрзавања.
То је посљедица њене високе отпорности на хладноћу и способности преживљавања у екстремним зимским условима. Бере се од марта до октобра, а ако је у тегли онда и током читаве године.
