Кад први пут засучете рукаве и упустите се у авантуру звану баштованство, лако је погријешити. Али, нека вас то не брине – чак и најискуснији баштовани повремено праве исте грешке, из сезоне у сезону.
Ако желите да сачувате биљке – и живце – обратите пажњу на седам најчешћих грешака. Ако их избјеегнете, уштедићете себи много труда и избјећи фрустрације.
1. Пустили сте коров да се рашири
На први поглед, мале коровске биљке дјелују безазлено. Али ако им дате времена и простора, башта ће се претворити у сцену из ботаничког хорора. Зато, пљевљење укључите у своју недјељну рутину – као што заливате, тако и пљевите.
Малчирање смањује могућност клијања корова, али најважније је да му не допустите да процвјета и развије сјеме.
2. Пропуштате идеалан тренутак за бербу
Почетници често буду превише опрезни и штедљиви – уберу само неколико листова босиљка „да не наштете биљци“, или чекају да тиквице још мало порасту. Резултат? Тиквице постану жилаве, босиљак крене да цвјета, а ротквице и грашак прођу свој врхунац и постану нејестиви. Запамтите – повртњак није украс, већ извор хране.
Информишите се о знацима зрелости својих биљака. Запишите очекиване датуме бербе у календар и редовно провјеравајте стање. Осим тога, брање подстиче развој нових плодова, посебно код краставаца и тиквица.
3. Занемарили сте правилан размак између биљака
Не волите да пратите упутства и ослањате се на осјећај? Резултат? Или џунгла зелене салате која се међусобно гуши и привлачи штеточине, или редови цвекле са по два метра празног простора између. Оба случаја воде ка слабом приносу и изгубљеном потенцијалу.
Упутства о размаку на паковањима сјемена нису ту да бисте их игнорисали – она вам говоре како да постигнете најбоље резултате. Младе биљке (попут салате или блитве) можете прорјеђивати док расту, али парадајз, тиквице и паприке захтијевају више простора. Искористите простор између за брзе културе попут ротквица које ћете убрати прије него што главне биљке заузму површину.
4. Све сте посадили и посијали одједном
Почетак баштованске сезоне је узбудљив – увијек желимо брже, више, јаче и раскошније. Та еуфорија може вас навести да одједном посијете све што имате. У теорији звучи сјајно, али кад све сазри у исто вријеме – нећете знати шта ћете са толиком количином. А послије тога?
Постоји нешто што се зове сукцесивна сјетва. Посијте нову туру сваких двије до три седмице. Тако ћете имати сталан принос и свјеже поврће током цијелог љета. Ово посебно важи за брзе културе – салату, ротквице и блитву. И не заборавите – многе врсте, попут шаргарепе и лука, можете сијати и за јесењу бербу.
5. Нисте заштитили биљке од животиња
Зец, срна, можда птица или јазавац? Чак и ако их никад раније нисте видјели близу своје куће, башта пуна младих, сочних биљака за њих је као шведски сто.
На самом почетку баштенске авантуре поставите ограду. Ниска дрвена или метална конструкција спријечиће зечеве. За срне вам је потребна виша ограда, а птице можете држати подаље мрежом коју постављате преко биљака. Пужеви су посебна прича – о њима читајте у нашем издвојеном тексту.
6. Превише или премало воде
У жељи да биљкама обезбиједите „довољно“, многи почетници претјерују са заливањем. Али коријење које не може да дише је коријење које трули. Вишак влаге погодује развоју плесни и гљивица. С друге стране, заборавити заливање на 40°Ц значи биљке које ће се опорављати данима – или се уопште неће опоравити.
Упознајте потребе сваке биљке. Пратите временску прогнозу. Ако је падала киша јуче, можда данас не треба да заливате. Идеално вријеме за заливање је рано ујутро или касно увече. И запамтите: рјеђе, али дубље заливање подстиче развој јачег коријена.
7. Игнорисање штеточина
Видите чудне тачкице на листовима, али мислите да ће то проћи само од себе? Погрешно! Штеточине се брзо размножавају и могу заузети цијелу башту. Ако не знате шта да радите, најчешћи рефлекс је да не радите ништа. А то вас може коштати цјелокупног приноса.
Чим примијетите проблем – реагујте. Истражите о којој се штеточини ради и пронађите природно рјешење. Можда је довољно да биљку прекријете мрежом, промијените начин заливања, посадите биљку која одбија напасника или једноставно уклоните заражене листове. Штеточине јесу изазов – али нису смак свијета. Не очајавајте. Уосталом, башта је школа која никад не престаје.
(Моје вријеме)
.webp)
