Џеф Безос има богатство од преко 200 милијарди долара, што га чини трећом најбогатијом особом на свијету. Ова позиција је сигурно захтевна, али он тврди да му један јутарњи ритуал помаже да постигне све у току дана, а да истовремено избјегне стрес. Можда звучи исувише добро, али наука подржава "ефекте" ове једноставне навике.
Оснивач Амазона је за јавност подијелио да је за постизање његовог великог успјеха дјелимично заслужна једносатна јутарња навика коју обавља свакога дана. Безос је објаснио да почиње дан тако што шета напољу, без гледања у екране - препуштен само својим мислима.
У питању су јутарње шетње, које практикује од 2018. године и тврди да је ова рутина побољшала његове вјештине доношења одлука и продуктивност. Објаснио је да га шетња освјежава и ментално припрема за најважније јутарње састанке, оне за које је потребно много више концентрације и размишљања.
"Зато увијек заказујем први састанак у десет сати", рекао је Безос током говора за "The Economic Club".
"Волим да одржавам састанке који захтијевају високу концентрацију прије ручка, јер већ од пет сати по подне не могу више да размишљам о таквом проблему. Рекао бих: 'Покушајмо ово поново сутра у 10 ујутру'," каже Безос, који такође наводи квалитетан сан као врло важан фактор успјеха.
"Устајем рано и рано идем у кревет", објаснио је у својој књизи из 2020. године, "Мени треба осам сати сна, тада размишљам боље, имам више енергије, моје расположење је боље..."Сам Безос тврди да су мирна и тиха јутра боља за њега. "Нисам толико продуктиван као што мислите да јесам", нашалио се Безос у једном подкасту у децембру. "Крећем се прилично споро у првих неколико сати дана. Устајем рано, природно," рекао је.
Ове навике су потенцијално рјешење за свакога ко жели да умањи стрес, поготово у јутарњим часовима. Препоручљиво је да ујутру, уместо да посегнете за телефоном, покушате да практикујете шетње без коришћења електронских уређаја.
"Ако бисте само једно јутро користили телефон у кревету сат времена, негативни утицаји би били минимални, али ако то постане навика дан за даном, мјесец за мјесецом, ово понашање може имати посљедице", рекла је терапеут Мерис Лефлер, која је специјализована за лијечење поремећаја анксиозности и стреса на Стенфордском програму за медицину животног стила, преноси "Дејли мејл".
Навела је једну неуронаучну студију која је открила да повећана употреба екрана код одраслих може погоршати способност учења, памћења и ментално здравље. Друга студија коју је споменула истакла је забрињавајуће везе између рутинског прекомерног гледања телевизије (пет сати или више дневно) и повећаног ризика од деменције, Паркинсонове и других болести повезаних са мозгом.
Даља истраживања су повезала ове феномене са запремином сиве материје у мозгу одраслих, за коју је откривено да се смањује код одраслих који гледају у екран два или више сати дневно (ван посла).
