Пошто су тмурни јесењи дани замијенили дуге и топле љетње многима од нас није ни до чега, па ни до дијете. Онолико колико топло вријеме, са обиљем сунца, позитивно утиче и подстиче жеље и амбиције, толико хладно и кишовито вријеме има супротан ефекат.
Мотивација увијек долази с пролећа и у љето, док је у актуелном периоду године тај ентузијазам знатно нижи. Можда је ипак право вријеме да кренете с примјеном нове рутине.
Јесен је такође, као и пролеће, сјајно вријеме да се започне нови дијетални план како би се предуприједила сезона слава и прослава које слиједе, а које сигурно не помажу смањењу обима струка. Ако се, на примјер, јабуке једу тек у марту, јасно је да су прије тога провеле најмање шест до осам мјесеци у хладњачи, а како још не постоји идеалан начин да дуго сачувате било коју намирницу у изворном стању, укус није исти.
Ево препорука на којим намирницима би требало инсистирати у овом периоду, а то су оне у свежем стању:
Воће: јабуке, мандарине, лимун, киви, банане, грожђе, дуња, нар – дају организму довољно витамина и минерала да се спријече евентуална искушења у виду прехлада и грипа, али и да освјеже;
Поврће: паприка, плави патлиџан, рукола, чери парадајз, спанаћ, шаргарепа, бундева, црвени и бијели лук, першун – чине јеловник разноврсним и здравим;
Месо: пилетина, ћуретина, телетина, јунетина, коњско месо – даће квалитетне бјеланчевине неопходне за очување здравља и виталности организма;
Риба: свежа риба, на примјер пастрмка, лосос – одличан избор квалитетних протеина за све који желе да смање масноће у крви;
Орашасти плодови: сада је најквалитетније доба за орах, али и за друге плодове попут бадема и љешника. Семе сунцокрета и бундеве, уз сусам, слободно користите или као здраву алтернативу чипсу или у питама и хљебу;
Житарице: интегралне боље него прерађене, у облику муслија, каша или хљеба. Испеците сами хљеб без адитива или можда бесквасни. Направите прелив за мусли од јогурта/млека и разног воћа и/или поврћа (бундева, целер…).
