Једна од повртларских врста која има изузетно повољно дјеловање на земљиште је грашак. Осим што ћемо његовом сјетвом обезбиједити бербу, обогатићемо земљу корисним елементима, повећати његову плодност и рахлост.
Као предусјев дјелује позитивно на већину других биљних врста које узгајамо и доприноси њиховој родности.
Предности и мане јесени и прољећа
Сјетва грашка током јесени има низ предности. У зимском периоду ова култура акумулира храњиве материје, прије свега азот, спречава ерозију, може да се искористи као зелено ђубриво.
Након скидања љетних култура има довољно времена да се земља обради и припреми за сјетву која се у континенталним подручјима обавља током октобра и почетком новембра, а у јужним и до краја новембра.
Циљ је да до појаве мраза, снијега и ниских температура имамо младе биљке које су довољно нарасле и развиле се да могу издржати такве услове. Сувише раном сјетвом оне прерасту и постају осјетљиве на мраз, док код сувише касне, ниске температуре могу бити погубне за биљке у фази ницања.
Можемо га сијати у редове или кућице. Код сјетве у редове на припремљеној парцели или гредици направимо плитке канале дубине до 3 cm. Међуредни размак је од 15 до 20 cm, а размак у реду је од 5 до 7 cm.
Може да се искористи као зелено ђубриво
У овом периоду младе биљке могу напасти лисне уши и због тога усјев треба редовно прегледати и правовремено штитити. Понекад се јављају и болести типичне за хладније временске услове. Оштре зиме без сњежног покривача могу довести до измрзавања, а превлажна средина до труљења. Како би смањили губитке, грашак можемо узгајати у тунелима који ће их заштити преко зиме.
Предност јесенске сјетве је што биљке настављају да расту у рано прољеће, раније плодоносе, имају довољно влаге у земљишту, успију да избјегну неке опасне штеточине, а ту у првом реду избјегавамо црвљивост плодова и штету од жишка.
Грашак се сије у рано прољеће чим вријеме дозволи
И поред тога што је техника скоро иста, прољетна сјетва може бити проблематична из више разлога. Потребно је сачекати да се земљиште угрије како би приступили обради и сјетви. Обично је то у марту, али неповољни услови могу термин сјетве да одложе што повећава проблем напада штеточина и појаве обољења. У неким годинама прољећа су суха и неопходно је залијевање. Предност је што у повољним условима грашак ниче уједначено, биљке брзо расту.
Сјетва пред зиму
Посебан облик је касна зимска сјетва када у земљу полажемо сјеме које остаје неактивно, успавано, због ниских температура, прекривено снијегом. Предност је што овакво сјеме клија и ниче у веома рано прољеће. Биљке су изузетно отпорне, а усјев избјегава највећи број штеточина и болести.
Недостатак је што нам требају веће количине сјемена, јер је велики број зрна која ће пропасти. Други проблем је неуједначено ницање и развој што ствара проблеме током периода вегетације, око заштите и бербе.
