Посљедња недјеља прије Ускрса посвећена је припремама за највећи хришћански празник. Завршава се ускршњи пост, спрема се храна и фарбају се ускршња јаја.
Уобичајено је да то буде на Велики петак, међутим, у неким крајевима сматра се да јаја треба да се фарбају на Велики четвртак или Велику суботу, јер на Велики петак не треба ништа радити у кући, већ дан провести у молитви.
Етнолози ипак кажу да не можете много да погријешите, јер се јаја према обичајима, могу фарбати од Великог четвртка до Велике суботе.
"Јаја се фарбају на Велики петак, понегде и на Велики четвртак", потврдио је за Данас Саша Срећковић, етнолог из Центра за нематеријално културно насљеђе Етнографског музеја у Београду, а открио је још неке занимљивости о традицији украшавања јаја.
Традиционални мотиви и слова на јајима
"На јајима преовлађују биљни и геометријски мотиви - детелина, ђурђевак, лала, ружа, лист јагоде. То је углавном због пролећа и обнављања природе, који се поклапају с периодом Васкрса. Нешто су ређе, барем у нашој збирци у музеју, представе животиња као што су пиле, зец, рибе, које такође представљају обнову живота, али посредством претходне ритуалне жртве (некада се на Велики петак убијао зец, па се појео за Васкрс)", каже Срећковић.
Још су ријеђи мотиви са људским ликовима, али се ради о веома старим мотивима.
Уз то често иду писане поруке ХВ ВВ (Христос воскресе! Ваистину воскресе!), особа која шара понекад упише своје име или име или иницијале особе којој је намијењено, година шарања такође.
Фарбање јаја за Ускрс
"Бојено јаје наговештава радост, живот, трајање, ускрснуће из мртвих и живот небески, љубав и поштовање", каже проф. др Весна Марјановић, етнолошкиња и антрополошкиња, која је за Нову говорила шта заправо значе ускршњи обичаји, зашто фарбамо јаја, али и шта све то говори о друштву и начину живота кроз вјекове.
"Црква је званично прихватила бојење јаја тек од 12. века. У јужнословенским крајевима, помињу се бојена јаја у 16. веку. Највероватније бојена јаја, посебно обојена црвеном бојом, имају старије порекло од шараних јаја јер се помињу и у загробним култовима код старих европских народа од четвртог века нове ере", прича она.
Додаје да је посебан значај у народу имало и задржало се до данас црвено јаје.
"А та првобитна црвена боја у прошлости се до почетка 20. века добијала из корена биљке броћ тако што се корен ове биљке кувао. Касније су јаја бојена у варзилу. И друге природне сировине, најчешће биљке, коришћене су за бојење, попут кувања јаја у води у којој су потопљене љуске црног лука, лишће ораха или спанаћа, коприве, цвет маслачка, чађ. Данас се јаја боје помоћу куповних анилинских боја и боје се, поред црвене, и у зеленим, плавим, жутим, љубичастим и другим тоновима", каже Марјановићева.
Прво обојено јаје - чуваркућа
"Прво обојено јаје назива се чуваркућа, чуварак. У прошлости су чували и црвену боју у којој је бојено прво ускршње јаје до наредног Ускрса. Све је то заједно имало одређено апотропејско значење за домаћинство и укућане. Веровало се да штити од свих облика зла, злих демона. У традиционалној култури нашег народа није свако могао да боји јаја. То је чинила жена за коју се држало да је ритуално чиста", каже Марјановићева, преноси РТЦГ.
