Посљедња (страсна) недјеља прије Васкрса је посвећена припремама за највећи хришћански празник, спрема се храна и фарбају се васкршња јаја.
Уобичајено је да то буде на Велики петак, међутим, у неким крајевима наше земље сматра се да јаја треба да се фарбају на Велики четвртак или Велику суботу, јер на Велики петак не треба ништа радити у кући, већ дан провести у молитви.
Етнолози ипак кажу да не можете много да погријешите, јер се јаја према нашим обичајима, могу фарбати од Великог четвртка до Велике суботе.
– Јаја се фарбају на Велики петак, понегдје и на Велики четвртак – потврдио је за Данас Саша Срећковић, етнолог, из центра за нематеријално културно насљеђе Етнографског музеја у Београду, а открио је још неке занимљивости о традицији украшавања јаја у Србији.
Традиционални мотиви и слова
– На јајима преовлађују биљни и геометријски мотиви (дјетелина, ђурђевак, лала, ружа, лист јагоде). То је углавном због прољећа и обнављања природе, који се поклапају с периодом Васкрса. Нешто су ређе (барем у нашој збирци у музеју) представе животиња (пиле, зец, рибе) које такође представљају обнову живота, али посредством претходне ритуалне жртве (некада се на Велики петак убијао зец, па се појео за Васкрс), каже Срећковић.
Још су рјеђи мотиви с људским ликовима, али се ради о веома старим мотивима (нпр. лик невјесте с Косова и Метохије, као симбол плодности, или лик орача с ралом и воловима на ускршњем јајету из Шапца).
Уз то често иду писане поруке ХВ ВВ (Христос воскресе ! Ваистину воскресе !), особа која шара понекад упише своје име или име или иницијале особе којој је намијењено; година шарања такође. На Косову је од давнима била позната традиција лијепог украшавања јаја (углавном су геометријски и зооморфни мотиви). Често се на јајима из ових крајева појављивало и дрво живота.
Фарбање јаја за Васкрс у Србији
– Бојено јаје наговјештава радост, живот, трајање, ускрснуће из мртвих и живот небески, љубав и поштовање – каже проф. др Весна Марјановић, етнолошкиња и антрополошкиња, која је за Нову говорила шта заправо значе ускршњи обичаји, зашто фарбамо јаја, али и шта све то говори о нашем друштву и начину живота кроз вијекове.
Црква је званично прихватила бојење јаја тек од 12. вијека. У јужнословенским крајевима, као и у Србији, помињу се бојена јаја у 16. вијеку. Највероватније бојена јаја, посебно обојена црвеном бојом, имају старије поријекло од шараних јаја јер се помињу и у загробним култовима код старих европских народа од 4. вијека нове ере.
Посебан значај у народу имало је и задржало се до данас црвено јаје. А та првобитна црвена боја у прошлости се до почетка 20. вијека добијала из коријена биљке броћ тако што се коријен ове биљке кувао. Касније су јаја бојена у варзилу. И друге природне сировине, најчешће биљке, коришћене су за бојење, попут кувања јаја у води у којој су потопљене љуске црног лука, лишће ораха или спанаћа, коприве, цвет маслачка, чађ.
Данас се јаја боје помоћу куповних анилинских боја и боје се, поред црвене, и у зеленим, плавим, жутим, љубичастим, и другим тоновима.
