Ових дана се нагло смјењују временске прилике, те смо тако неколико дана имали интензиван топлотни талас, а потом и обилне кише.
На нагле промјене времена углавном се жале хронични болесници, а смјењивање температура утичу и на срце здравих особа, посебно спарина која наступи послије кише.
Ипак има начина да се заштитимо, а савјете како је најбоље расхладити се и најздравије, дао је професор доктор Миљко Ристић, кардиолог.
"Није само температура та која утиче на наш организам већ и атмосферске прилике, ту је и брзина вјетра, и влажност ваздуха, да ли је киша, да ли је грмљавина и тако даље. Има више фактора који утичу на наш организам, прије свега на кардиоваскуларни систем. Промјене времена дијелом утичу и на централни нервни систем, може доћи до неке депресивне реакције и томе слично. Велика врућина у тијелу изазива ширење крвних судова и губитак течности што резултира падом притиска, а сваки пад притиска реагује слабошћу, малаксалошћу, можда чак и несвјестицом. Зато треба бити опрезан када се излази напоље на високим температурама. Савјет је да је боље да сачекамо да прођу највеће температуре па онда да изађемо напоље, то посебно важи за старије људе", говори Ристић.
"Што се тиче пацијената који болују од кардиоваскуларних болести, они јако брзо схвате да им високе температуре не одговарају те се труде да тада ни не излазе", рекао је Ристић.
Он се осврнуо и на значај превенције.
"Превенција је, не само за срчане болеснике, већ за све - најбоље је сједити у кући, користити климу или сједити у хладовини. Такође, ту је и туширање. Што се тиче хране, требало би се преоријентисати на више биљне, мање калоричне хране. Масна храна, а посебно месо, погоршава нашу моћ компензације високих температура", рекао је др Ристић за телевизију Прва.
