Рогатички кромпир, кајмак и сир са Романије представљени су становницима Источног Сарајева.
Посебну пажњу је привукао Романијски скоруп - кајмак, који је заштићен ознаком "Географског поријекла“. Цијена овог специјалитета Сарајевско-романијеске регије је 30КМ, а за његову производњу потребно је много труда, каже Нада Максимовић, предсједник Удружења "Романијски скоруп - кајмак“.
"Тешко је. Зато што се он мора да носи у колибу, да се дими, да се ложи ватра. Све је мање жена које хоће да раде, а ово је баш теретно носити. Значи, млијеко морате да загријете до тачке кључања, да се направи. Тад носимо у колибе да се држи 48 до 72 сата. Поново мораш да скидаш, да слажеш, да солиш, да га пазиш. Стварно има посла око тога. То није производ који тек тако урадиш, то је производ који се квари, ако га добро не одрадите“, каже предсједник удружења "Романијски скоруп - кајмак“ Нада Максимовић.
Први пут на овој манифестацији учествује и Удружење произвођача гатачког кајмака из Гацка. 26 чланица овог Удружења производи кајмак, а како кажу, квалитет је препознат и немају проблем са пласманом.
"Романијски кајмак је специфичан по том димљењу. У принципу, технологија производње је слична, само је додато димљен. Код нас је овај стари кајмак такозвани Гатачки кајмак из мјешине. То је наш традиционални производ, који се само код нас користи и то нам је циљ да заштитимо ознаком 'Географског поријекла'. Тешко је, поготово овај из мјешине. Кајмак када се скупи у кацу и стоји у каци, послије двадесетак дана ставља се у мјешину и минимално два мјесеца мора стално да се окреће, да се води рачуна и тако да је дуготрајан процес, али зато је квалитет ту“, каже предсједник Удружења произвошача гатачког кајмака Драгана Миловић.
Произвођачи кромпира су имали тешку години иза себе. Порасли су трошкови гнојива и горива, па је порасла и цијена кромпира са 60 фенинга на марку и по.
"Па у суштини није лоша, неких подбачаја 30 одсто, опет смо задовољни. Мало боља цијена, род лошији и тако, битно је да се прода. То је у суштини битно. Овај сајам је баш нешто идеално за наше пољопривреднике, окупљају се на једном мјесту, повезују се купци“, каже Бошко Поповић из Пољопривредног газдинства "Поповић“ из Рогатице.
Да је година тешка поручује и произвођач кромпира Драган Мотика.
"Година је тешка била за производњу, мало је прољеће било турбулентно за производњу. Било је превише влаге у земљи и падање сваки дан, па смо каснили са сјетвом. Међутим, касније се то одразило да је то добро испало, јер смо избјегли болести које су настале у раном прољећу. Кромпир у нижим крајевима, који су сијали у мају, прије 15. маја оболио од племенице и гљивичних и вирусних болести. Тако да смо се ми извукли“, каже произвођач кромпира Драган Мотика.
Из године у годину све већи број излагача кромпира, али и кајмака, рекла је Јована Тодоровић, виши стручни сарадник за ратарство у Ресору за пружање стручних услуга у пољопривреди, те додала да је романијски скоруп кајмак заштићен ознаком "Географског поријекла“, а рогатички кромпир је у процесу добијање те ознаке.
"Што се тиче Романијског скоруп - кајмака, то нам је производ са Сарајевско-романијске регије, који је заштићен ознаком 'Географског поријекла' и рогатички кромпир је у процесу добијања заштите ознаке 'Географског поријекла' и надамо се да ћемо већ наредну годину моћи да се похвалимо са два производа која су заштићена ознаком 'Географског поријекла' са наше регије“, каже вишис тручни сараднику за ратарство у Ресору за пружање стручних услуга у пољопривреди Јована Тодоровић.
"Ове године, што нам је изузетно драго, један од Међународних фондова је препознао значај ове манифестације а то је СВГ у сарадњи са Гизом. Подржани смо кроз пројекат промовисање економске диверзификације у руралним подручјима југоисточне Европе и јачање ланаца у пољопривреди и руралном туризму, кроз могућност запошљавања“, каже Жељка Пејовић из пољопривредног кластера "Срп“.
Посјетиоци су могли уживати како културном-забавном програму, тако и у дегустацији традиционалних јела од кромпира која су припремиле чланице Удружење жена Борике, ученици Средњошколског центра "27. јануар" из Рогатице и ученици Средњошколског центра "28. јуни" из Источног Новог Сарајева.
У оквиру ове манифестације ораганизована је и продаја изложбених производа.
