Вриједне домаћице у Семберији зимницу су увелико припремиле. Неке од њих тегле пуне свега пренијеле су и на своје тезге за којима свакодневно раде на Зеленој пијаци.
Од зимских салата, паприке су најдоминантније и прављене су на разне начине. Ајвар је неизоставан дио јесење и зимске трпезе. Туршија, цвекла, кисели краставци, шарена салата, парадајз сос. Свако по свом укусу може пронаћи зимницу у чијем укусу ужива.
"Па већ сам спремила, ја то раније урадим, док је квалитет љепши и бољи. Не чекам оно на крају. Спремила сам, имам седам врста у теглама паприка. Има цијепана паприка, има читаве паприке, има шарена салата, имају паприке у купусу, имам туршију, има посебно карфиол, посебно зелени парадајз. И још има осма врста, пикантне оне паприке љуте. Нису превише љуте али су фине, има у двије боје различите. Велике тегле и тако имам у малим теглама. То што сам од киселине правила. И имам и слатког програма. Које ми је воће ове године родило. Онда правим пекмез, највише смокве имам, имам шљиве. Мијешала сам још неке мјешавине, двије врсте, убацивала мандарину и то са смоквом, лијепа је комбинација, траже, и онда сам убацивала још бијело грожђе и дињу, и диња има сама чиста, има пекмез, има слатко“, каже Љиљана Лазић, продавац на Зеленој пијаци у Бијељини.
Љиљана Лазић све што направи и продаје, узгаја на свом имању у Трњацима код Бијељине. Због њених искључиво домаћих производа, сталне муштерије има годинама. По зимницу која је њених руку дјело долазе чак и купци из Тузле. Код ње се, кажу, снабдјевају и припреме за цијелу зиму.
"Из Тузле долазим скоро сваких 10 дана код Љиље овдје на пијацу. Код ње купујем, знам да је фришко, није прскано. И сваке године код ње узимам зимницу, паприке, купус, све. И зато из Тузле дођем само ради тога. Значи боља зимница у Семберији него у Тузли? Их, па из Семберије је сва зимница долазила у Тузлу и прије. Све је то из Бијељине и Јање долазило у Тузлу. И каква је зимница, добра, укусна, здрава? Добра, супер. Сваке године смо презадовољни, ето“, каже купац из Тузле Бедирам Салибеговић.
Изобиље свега може се наћи и у Верином шпајзу "Ћорсокак“. У свом селу Драгаљевац свакодневно има пуне руке посла. Још од јула мјесеца полако је припремала све за зимске дане. Данас њену тезгу красе разнолике боје воћа и поврћа упакованог у тегле које се нађу на сваком домаћинском столу за вријеме ручка у хладним мјесецима.
"То од јула мјесеца се спрема. Имају разни џемови, имају разна слатка, ајвар, паприке са бијелим луком, паприке са купусом, паприке са сиром, туршија. Јесте ли све сами то спремали? Све сама, нема нико други. Је ли било тешко направити ајвар, какву врсту ајвара овдје имате? Па имам од зелене паприке и имам од црвене паприке. Има благо љути, љути, има слатки, то сам сад правила у задње вријеме, пошто је паприка јако скупа, па сам се омишљала, јер моје муштерије су навикле на мој ајвар, тако да сам морала да направим. Је ли тешко направити га? Заиста је потребно много времена? Није ништа лагано сине, мораш да попечеш паприку, патлиџан, да огулиш, да самељеш, да укуваш, све. Шта купци највише траже? Па зависи, ја имам моје муштерије које највише узимају ајвар и џем од шипка. Слатко од шљива, на старински начин из креча, смокве, слатко, аронију, онда сирупе разне. Има од шумске купине, има од дријенка, од зове, од ароније, од руже, трнине, дуње, вишње, разни сирупи. Како шта стиже, тако и правим“ , каже Верица Лујић, продавац на Зеленој пијаци.
И то није све. Ове вриједне домаћице стигле су да покиселе и домаћи купус. Очекују да ће од њега настати добра сарма, а и подварак. Кажу, битно је да се не пресоли, на 15 литара воде, стављају килограм соли, а изузетно је битно да се довољно добро притисне јер је у томе кључ успјеха. Само тако опстаје. У таквом стању, потребно је да стоји петнаестак дана како би се довољно укиселио. Купус су спремале углавном за своје потребе, а, ако остане вишка, биће га, кажу, и за продају. Ове сезоне, причају, пољопривредни произвођач није било лако бити. Због лоших временских прилика пољопривредници су убирали мање плодова у својим домаћинствима него иначе, а највише је страдало воће. Ипак, без обзира на све проблеме са којима су се суочили, нашли су начин да права домаћа, семберска зимница не изостане и ове године на тезгама Зелене пијаце у Бијељини.
