Припрема зимнице је у јеку, а већина домаћица се традиционално опредјељује да прави домаћи ајвар.
Без обзира на то да ли је од мљевене, цијепане, барене паприке, са додатком плавог парадајза, зачињен или не, ајвар је специјалитет у ком ће већина породица да ужива у наредном периоду.
Иако је посао направити га, поред тога што је временски захтијеван, а и скуп, нема ништа љепше него кад чланови породице отворе теглу домаћег ајвара и уживају у непоновљивом укусу печених паприка које су упржене са бијелим луком, уљем и сирћетом. Неки му додају и патлиџан, док је прави ајвар направљен управо од 100 одсто паприке.
Ријеч ајвар потиче од турске ријечи "havyar" што у преводу значи "поврћна икра или кавијар". По самом изгледу овог умака може се примијетити да мало и подсјећа на кавијар, па је некада то била друга ријеч за ово домаће балканско јело.
Пошто је оригинални и најчешће спремљен ајвар сачињен само од поврћа и мало уља, самим тим нема пуно калорија. Садржи бјеланчевине, угљене хидрате и масти. На 100 грама ове намирнице има у просјеку од 80 до 130 калорија, зависно од рецептуре по којој се производи. Ајвар није опасан за килажу, под условом да се конзумира умјерено. Умјерена конзумација, односи се на повремени прилог уз печења или као додатак било каквим јелима, или једноставније као намаз.
Просјечна нутритивна вриједност у 100 грама производа:
Масти - 11,91 g
Засићене масне киселине - 1,3gr
Протеини - 1,43 g
Угљени хидрати 12,2g
Со - 76 g
Шећери - 4,4g
Ајвар је богат витамином Ц, који се налази у паприкама, а побољшава имунитет и цјелокупно функционисање организма. Богат је и витамином А, кога има у парадајзу. Патлиџан обезбјеђује потребну количину витамина Б2 и фолне киселине. Ајвар такође садржи корисну количину влакана. Често је драг и онима који не воле поврће и салате, па надокнађује витамин, преноси Она.