Домаћа сарма је омиљено јело свих генерација, а млади је све ређе спремају. Дјелује компликовано па највише воле када оду код маме и баке које спреме све а њихово је само да ставе ноге под сто.
Kако се то више не би дешавало, представљамо вам рецепт који показује корак по корак за спремање овог изврсног специјалитета. Од сада је можете и ви направити, кад год пожелите да је једете.
Неки практикују крупне сарме, док други воле ситније, а све је ствар у избору лиске.
Крупне сарме захтијевају веће лиске, а њих се мало може узбрати с главице киселог купуса; такође, троши се и више надјева за сарме. Мале сарме су згодне за руковање, али захтијевају много више посла. И на први залогај разликују се два приступа сармама: неки за надјев за сарме користе само јунеће, а неки мијешано јунеће и свињско месо. Али, то је већ ствар укуса.
Неки сарме запржавају, неки не: неки их запеку у рерни, некима то није ни на крај памети: једни ово, други оно… У ствари, свако је сам свој мајстор, свако нека припрема сарме како му највише одговара. А ово је један од начина.
Састојци
1 велика главица киселог купуса
- 600 грама јунећег мљевеног меса
- 3 шоље бијелог пиринча
- главица бијелог лука
- 200 грама сувих ребара
- 100 грама димљене сланине
Зачини
Со, вегета, алева паприка, бибер
Додаци по избору
Црни лук, рендана шаргарепа, босиљак, оригано
Купус за сарме
За сарме је најбоље користити футошки кисели купус јер је мекан и листови су еластични. Из каце се извади овећа главица киселог купуса и остави да се оциједи. Онда се с ње пажљиво скидају лиске за сарму, а са сваке лиске се ножем одстрани онај задебљали дио листа који је везује за коријен, јер ће се сарме доцније лакше увијати. Овако припремљене лиске се обавезно оперу хладном водом. да сарма не буде прекисела, па се оставе негдје да се оциједе.
Надјев за сарме
Шест стотина грама јунетине, најбоље од предњег черека, самеље се прво на крупну, па на ситну шајбну. Ко воли крупнији надјев од меса за сарму, може самљети само једном. Неки, сад, на врелој масти продинстају ситно сјецкану главицу црног лука.Дакле, издинста се мљевено месо, таман да од блиједоцрвене добије розикастосиву боју, што ће рећи - не превише, јер ће се месо свакако добро искувати.
У месо за сарме се дода пола кесице мљевеног бибера, нешто јаче од пола кашике зачина од поврћа и кашика алеве паприке. Пропржи се још мало, па склони са плотне. Онда се у издинстано месо убаце двије кафене шољице очишћеног и опраног пиринча и надјев за сарме је готов. Кувари са медитерана у надјев за сарме додају и доста босиљка или оригана, али то значајно мијења укус, па ко воли нека изволи да експериментише са сармама. Такође, неко ставља и рендану шаргарепу, што сармама даје слаткаст укус и умањује арому меса.
Умотавање сарме
А сад умотавање сарми, које је за неке нерјешива загонетка. Очишћена и опрана лиска киселог купуса се стави на длан, па онда, ближе коријену а по средини, стави кашика надјева за сарме. Онда почне да се ролује али чим је надјев покривен, крајеви лиске се савијају ка унутра, па се настави с мотањем до краја. Иако ће се многима оваква конструкција сарме учинити несигурном, није тако: чим онај пиринач из надјева набубри при кувању, створи се посебан унутрашњи притисак који ће сарму држати на окупу.
Како се ређају сарме у лонац
Слагање сарми у лонац је такође умијеће. На дно посуде се ставе три-четири лиске неискоришћеног киселог купуса, а преко њих се поспе исјечена сланиница и на мање комадиће исјечен чен бијелог лука. У приземље лонца се стављају бибер у зрну и лист лорбера. Тек онда се ређају сарме: прво по ободу у круг, а онда између, док се не покрије дно. Преко овог реда се набаци штогод од сувог меса, а најбоље сува ребра.
Онда опет иду сарме, између којих се ушушкају комади очишћеног бијелог лука и сланиница или комади сувих ребара, па опет сарме, ако их је преостало. То колико ће сарма бити масна одређује то колико масна сува ребра и колико сланине ставите у лонац. Будите свјесни да ће пиринач доста масти да упије и да је сарма калорично јело. Кад је слагање сарми завршено, сарма се налије хладном водом да добро огрезне, па стави на плотну.
Како ће врло брзо онај пиринач у сарми да покупи готово сву воду, сарме морају да се доливају, али се ово чини млаком водом, овог пута обилато. Како год да се припремају, око сарми је увијек доста посла. Зато је неписано правило да се сарме увијек спремају у повећој посуди. Онда се сарме оставе да се крчкају колико год хоћете, ништа им неће бити. Вјерује се да се су сарме укусније што се дуже крчкају и што се више пута подгријавају. Ово друго ипак избјегавајте због здравља а ако имате могућности сарма има најбољи укус из глинених посуда.
Сарме се једу уз прилог од киселог млијека или преливене домаћим мајонезом. Урнебес салата је такође адекватна уз сарме. Сарма нема потребу да се уз њу једе било каква салата. Од пића добро и квалитетно црвено вино прати одличан укус сарме.
