Lijenost za neke psihologe predstavlja stanje, dok je za druge, osobina ličnosti. Lijenost je momenat u kojem nam nedostaje volja da bismo ispunili određene ciljeve. Tada, između ostalog, sve odlažemo, samo da ne bismo morali da se pokrenemo. Lijenost se razvija u procesu socijalizacije i vaspitanja, za šta su zaslužni kako sredinski, tako i unutrašnji faktori.

 „Unutrašnji su kada se bojimo da će izostati neki rezultat i onda sami odlučimo da je bolje da ništa ne uradimo, nego da nešto pogrešno uradimo. A postoje i one situacije kada smo nešto probali da uradimo, ali smo dobili loš fidbek, dobili smo pridike, dobili smo negativne emocije od strane onih koji nas podržavaju, što su najčešće roditelji. Onda, zapravo, kod deteta se razvija gard kada pomisli bolje da i ništa ne radim, nego što sve što uradim, loše uradim. I tako se odlazi u lenjost“, objašnjava psihološkinja Ana Mirković.

Kod velikog broja ljudi lijenost može da postane navika, kada shvate da nečineći ništa neće se zamjeriti sopstvenom okruženju, i da ponekad mogu da žive sa tim da neke aktivnosti koje su drugima važne, njima i nisu toliko neophodne. Onda se prokrestinira sve ono što bi trebalo da bude redovna životna aktivnost, dodaje psihološkinja.

Kako da se izborimo sa lijenošću

Osim podrške psihologa, postoji niz savjeta kako možemo da se izborimo sa lijenošću. Između ostalog, svakodnevno možemo početi da praktikujemo neku aktivnost, kako bi se stvorio uslovni refleks za neki vid rada.

„Druga stvar je da pomislimo kakve su sve konsekvence ukoliko nešto ne uradimo. Ili da vizualizujemo uspeh, kako ćemo se osećati ukoliko nešto uradimo. Zatim pravljenje liste prioriteta – šta je vrlo hitno i vrlo bitno; šta je hitno, ali nije mnogo bitno; šta je bitno a nije mnogo hitno i šta nije ni hitno i bitno. Kada se dogovorimo sa sobom, onda krećemo sa onim što je bitno i hitno da radimo prvo. Dakle, pronalazimo te neke motivišuće faktore“, naglašava Ana Mirković.

Takođe, možemo da vidimo kako drugi ljudi rješavaju neke situacije, a ti primjeri dobre prakse mogu da budu jako motivišući za pojedinca. Jako je važno da znamo da entuzijazam, aktivnost, uživanje u plodovima svog rada, jeste ono što jednu osobu može da učini srećnom. A lijene osobe uvijek imaju mnogo izgovora.

Život u savremenom dobu je veoma dinamičan, zato je potrebno da nam dan bude izbalansiran – da radimo, ali i da se zabavljamo, da komuniciramo sa dragim ljudima, kao i da se odmaramo. Takav odmor ne predstavlja vid lijenostsi. On nam je neophodan kako bismo prikupili energiju i u sutrašnjem danu bili podjednako efikasni, prenosi RTS.