На свјетски дан хране истражили смо како треба да изгледа избалансирана свакодневна исхрана? Које су то намирнице које требамо уносити, а које избјегавати, те шта грађани највише купују од здравих намирница.
Поврће у великим количинама, бјеланчевине, воће и млијечни производи идеално су рјешење избалансиране-здраве свакодневне исхране- кажу нутриционисти. Угљени хидрати требају сачињавати само четвртину нашег дневног уноса.
"Ту спада и сва она тјестенина која је међутим доминантна у нашој исхрани. Тако да то један сликовит примјер здравог тањира. Значи пола, четвртина, четвртина. Масноће у мањој количини, доминантно да буду незасићене. ..пуно мањој количини него што ми то обичавамо да користимо", каже за АТВ нутрициониста Маја Тубић Бановић.
Уколико желимо да се хранимо здраво требамо избјегавати пекарске производе-нарочито пите и лисната тијеста, али и индустријски прерађене производе.
Стручњаци савјетују да на њиховој декларацији провјеравамо састав. Уколико имају више од 5 непознатих састојка, најбоље рјешење било би да их прескочимо.
"До 5 основних састојака је у реду да се нађе, може и више уколико су вам то познате ствари од којих бисте ви правили исто то - неки кекс на примјер а све оно што вам је непознато то би требало да избјегавамо. Између осталог та листа је пуно дужа и на тим полицама здраве хране се неријетко који не задовољавају критеријуме доброг избора хране, здраве хране ако ћемо користити тај термин", додаје Тубић Бановић.
На здраву исхрану све више се одлучују и грађани Бањалуке који здравље најчешће траже у свјежем воћу и поврћу.
Сматрају да им ове намирнице поред јачања имунитета, дају и додатну снагу.
"Претежно воће и поврће. Сировије и чешће по мање. Под број један јабука, и онда сад гледам по мјесецу. Рецимо за грожђе, онда тако. Банане су обавезне. Поврће, грашак, махуна, брокули, карфиол, мрква, цвекла и тако то", описује своју исхрану за АТВ једна Бањалучанка.
"Пазим на то. Банана. Јабуке обавезно сваки дан. Ма све воће, шта год видим. Смокве. Све. Грожђе. Од поврћа праса, карфиол, брокули, шпинат, све могуће. Брзу храну не једем уопште", додаје једна суграђанка.
"Поприлично пошто идем у теретану и шта већ не и мора се наћи неки начин. Воће, поврће, оно типичне ствари што буквално можеш свуда чути. Сад мандарине поготово што су дошле. То је највише сада", каже младић из Бањалуке, а на питање колико цијена утиче на исхрану каже:
"Не може се узети као прије али шта ја ту сад могу".
Међутим, када оговримо о здравој храни увијек се поставља питање цијене. Трговци бањалучке тржнице кажу, они који се брину за своје здравље не питају за цијену.
"Мед је тражен више него ови сокови. Не знам због чега. Много. Треба га користити на различите начине. У сваком виду и погледу. У сваком виду и овако и за зиме у системима. Ево овдје остаде ти вишња, она ти је у сред зиме можеш је јести. Ко разумије те ствари, природно одмах, узимаш Ц витамин. Ова је 4 марке. Зависи од величина", прича трговац Рађена Топић.
Избалансирана исхрана на дуже стазе ефикасна је превенција од аутоимуних болести, кажу стручњаци. Чак и на генетски условљене напредне болести. Мали кораци у промјенама навика исхране продужавају нам животе.
